Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим. Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима. Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.
Уђу у салу. Нико још не игра. Полачек млађи заповеди да свирају. Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи. Свирају „полонесмарш”.
Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”. У сваког бркови обријани. Сад и млади и стари играју, и сам кнез.