Јакшић, Ђура - ПРОЗА
стојати: дан први: Света Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина, итд.? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Но, но, г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не. Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи међу најистакнутијим представницима српског народа су родом из Босне и Херцеговине. Штампа и српска књижевност ових области су били на челу покрета за уједињење свих Срба у једну државу.
Јавно мњење, нарочито штампа, били су на њеној страни. Европа је 1912. год. веровала да је бугарска војска боље опремљена и организована од српске.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је читање Качићеве збирке било од утицаја на његову одлуку да штампа своју збирку народних песама.
Ту, у просвећеној средини, реши се да и сам почне писати. 1783. пређе на универзитет у Лајпциг, и ту штампа прво своје дело Животъ и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калуђерству ДосиΘеа: нимъ истимъ списатï и
1788. врати се у Лајпциг где штампа своје Басне. Од 1789. све до 1802. он остаје у Бечу, увек учитељујући, али не у повољним материјалним приликама.
у свом књижевном раду Мушкатировић иде за стопама свога учитеља и пријатеља Доситеја Обрадовића. Већ 1786. штампа он у Бечу, грађанским словима и на релативно добром народном језику, своју књигу Краткое размышление о праздници, коју
Емануило Јанковић 1787. штампа свој превод Терговаца, од познатог италијанског комедиографа Карла Голдонија, и у нарочитом предговору истиче својим
Са заштеђеним новцем иде у Трст, ту даје лекције и штампа своје књиге. И ту не остаје, но обилази Италију и плови по Средоземном и Црном мору.
Тамо је остао до 1825, када са готовим рукописом Сербианке оде у Лајпциг да је штампа. У Лајпцигу је, поред штампања књиге, слушао филозофију код Круга, упознао се са Гетеом, Јаковом Гримом, Уландом и
1836. ишао је у Лајпциг да штампа своју историју другог устанка. Свршивши тај посао, у повратку у Србију 1837, заустави се у Пешти, и ту подуже остане.
гимназија постаје велика. Највећи део српских листова и књига штампа се ту. Књижевни листови ту излазе: Даница, Јавор, Матица. Главни српски писци станују у Новом Саду.
Не значи то да штампа није напредовала. Листови, нарочито од шездесетих година, све су многобројнији, и све бољи. 1852.
Други листови имају све мању везу са књижевношћу, и штампа се одваја и развија независно од књижевности. Књижевни листови се тек поступно ослобађају од дневне политике и
народних песама у којима су се певали српски бојеви са Турцима, Караџић се користи својим бављењем у Немачкој, и ту штампа друго издање својих збирки народних песама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Своју мисао преноси и на Вука, и саветује га да почне скупљати и народне приповетке, па да их штампа као прилог и допуну песмарици. Вук је мало збуњен.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може да се штампа. Њен је рефрен гласио: „Еј, Ратко, Ратко! .... те братко!
Ја сам му то писмо био послао из Беча, али не тако да га штампа. Уз Маску је, према обичају ДХК, и моја слика. То је једна моја фотографија, снимљена у стану мога брата, на неколико
Он је ту прозу хтео да штампа у луксузном издању, са цртежима. Таква издања приређивао је, тада, у ДХК, проф. Шнајдер.
И имао је право. Сви су веровали да је тако. Таква је тада била наша литерарна критика, наша штампа – и читаоци. Ја сам за време рата имао дневник који сам вукао са собом, као неку купусару. Био је страшно нарастао.
Мислите да то долази од традиција? Не сасвим. Та наша војвођанска штампа има отмене и лепе традиције, па има ли глупље од ње? Код нас може само једно помоћи: све што је најбоље у новинаре!
Код нас може само једно помоћи: све што је најбоље у новинаре! Иако велика штампа има, и овде, животињске нагоне, имала је неколико великих тренутака ове године. Она је спасла Пољску. Не влада.
Мислите да је на Кајмакчалану све решено? Чекају вас горка изненађења. Овдашња штампа, врло тачно, зна наша питања до уједињења; одонда има о нама збркане и смешне појмове.
Французи, који знају шта је комедија, али не знају шта је енглески хумор, играли су комад по молијерски. Али та иста штампа, која има бескрајно широку скалу да, ма како, ма коме, каже истину у лице, збунила се, и мешала је нашу несрећу са
Цео тај проблем они гледају са две тачке: валута круне, и присаједињење Аустрије Немачкој. Штампа им је, можда, непоштена према другима, но бескрајно поштена према својима.
Виче се против маџарске трговине; солиднија је од загребачке. Француска штампа то зна, и, што је горе, каже. Чувајте се, чекају вас на Дунаву немила изненађења. Досадно је и одвратно наше праскање.
Нико не зна маџарску пропаганду код њих. Погледајте их у Чешкој. Није проблем у хрватском питању. Овдашња штампа, из разних узрока, мисли да та питања нећемо моћи решити. То мисли од најновијег доба. Треба им доказати противно.
Зна ли се где је било тежиште маџарског питања пре недељу дана? У Риму. Париска штампа је то малициозно признала. Код нас, ни један лист није имао појма о улози Италије, прошле недеље.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако!
Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Слаби изгледи! Толике године, У борби за остварење светлих визија, Штампа, као поседник племените ковине, Не обазире се пут заселака и низија, Па се не зна ко више лаже: новине, Радио или
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
књига” овај сувишак узети на трошак фонда, и с погледом на многостране жеље посредоваће он да се сада најприје штампа ова књига, која се са свију страна тражи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Наумивши, дакле, штогод издати, на пролеће пређем заједно с моји младићи у Лајпсик, будући да ту и штампа славенска имаде, гди се, и за исту Росију, неке књиге штампају и университет како и у Хали.
— Одисејев син терзија — кројач Тефтер — трговачка књига рачуна, списак, свеска тимпан — музички инструмент тип — штампа типограф — штампар типографија — штампарија типографчик — в.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
црквене поглавице, а на изричну жељу кулмског бискупа Тидемана Гизеа, Коперник се одлучио године 1542 да своје дело штампа, пошто му је претходно додао предговор и посвету римском папи.
у свом делу „Кроз васиону и векове“ то Удружење, на својој знаменитој седници од 28 априла 1686, одлучи да се то дело штампа; отштампано је у току 1687. године.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И ето зашто сам се обрадовао кад ми је Срђан Станишић предложио да у „Грошу“ – што је лепо име, с аромом старине – штампа врло кратак преглед српске модерне књижевности.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Знам ја да је истина, али... брате мој, истина се никад не говори јавно и истина се никад не штампа у новинама. Истина је згодна за оговарање, онако у четири ока, у породици, а куд си ти па видео и чуо да се истина
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време. тисак, штампа. трабун, бунило, несвест: говорити у трабуни, трабунити. трубадур, песник.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе. 1937. Објављује сва три дела заједно под насловом: Српска трилогија. 1938.
1946. Постаје ректор Београдског универзитета. 1952. Штампа ратну хронику из Другог светског рата Велика забуна. 1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
270). Песма је први пут објављена у Пештанско-будимском скоротечи од 22. октобра 1842, ч. 33, стр. 201а; овде се штампа према томе тексту. У издању М. Ћурчина песма има наслов Збогом, према једном песниковом рукопису; ст. 4.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај извештај, цела књижица, штампа се сада као засебно издање Академије. Онда дође мој пут у Јужну Србију, а када се оданде вратих, затекох на моме столу
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
текстова у васпитавању деце“) преводи и издаје Поучителни магазин за децу И–ИВ (1787–1800) којим започиње дечја штампа у српској књижевности.
1834, Тимотије Илић Пријатеља српске младежи 1840, Димитрије Обрадовић штампа Златна зрна за младе и старе обоег пола 1846. итд.).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Разуме се да је гадан. Мучиш прво себе док је напишеш, па мучиш уредника да ти је штампа, па онда мучиш оне који је читају, па државног тужиоца да те оптужи и, најзад, судију да те осуди.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе. Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г.
Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.