Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У његовој штампарији су штампани доста многобројни школски уџбеници као и известан број црквених књига. Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија Везилића и
његово дело Краткое руководство къ систематическому познанию гражданскаго честнаго права Поцціи; на француском је штампано делце Оон опинион ѕур ле мéтходе де траітер л̓хіѕтоіре гéнéрале данѕ цет éтаблиѕѕемент гéнéрал.
склањала у Карловце и Земун. Четрдесетих година штампано је нешто мало српских књига и у Сегедину, од 1842, у Суботици, од 1846, и у Загребу, од 1847.
по 23 на годину, од 1830—1850. по 45 на годину. Док је у целом XВИИИ веку штампано непуних 220 српских књига, у времену од 1800—1850. изишло је преко 1400.
Значајније је њено дело У Фрушкой гори, дневник писан 1854. године, које је штампано у три свеске (Нови Сад, 1861; Земун, 1862; Нови Сад, 1866).
Максима Црнојевића написао је још као врло млад ђак, 1863. (Цело дело штампано је у Новом Саду 1866; друго издање, Нови Сад, 1887,89 удешено за позорницу.) И то му је остао најбољи драмски посао.
1884. написао је »слику из српске прошлости« Милош у Латинима (штампано у Београду 1886). 1888. драматизовао је Пушкинову приповетку Госпођица као сељанка, потом дао историјске комаде:
Већ 1868. године од 263 српскохрватских књига, колико их је изишло, 47 било је штампано у Новом Саду, 68 у Загребу, 126 у Београду. За четири године, од 1869. до 1872.
Потом, од њега је штампано Десет прича (Београд, 1901), збирка подлистака Бен Акиба (Београд, 1907). Рад на драми му је обилан.
Ту су шаљиви комади: Протекција (1889), Народни посланик (1896), Прва парница (1897), Обичан човек (1900, штампано у Новом Саду, 1902), Шопенхауер (1900, штампан у Мостару, 1902), Свет (1906) и Пут око света (1910).
у Задру, латиницом штампано. Естетичка писма из Рима такође су штампана 1913. У засебној књизи Матица српска у Дубровнику 1911.
он је изишао на глас са неколико добро писаних, садржајних приповедака (Мртви живот, 1903; Вихор, 1904; Беспуће, 1906, штампано у засебној књизи, Сарајево, 1912).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —тако некако, штатијазнам! А онда, сасвим случајно, натрапате једнога дана на нешто њихово, штампано у неком бедном штреберском средњешколском листићу и удари вас начисто шлог на лицу места!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело. Круна 970, ако ме сећање не вара. Бенешић се смеје и каже да је доста за почетника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Јесам. Па и његово издање на пергаменту“. „Изванредно лепо штампано и опремљено!“ „Своје рукописно издање не бих дао за три таква штампана примерка!
Тек после дужег тражења пронађох два математичка дела: оба их написао Паул Гулдин. Прво је штампано у Бечу 1635 и носи наслов „Де центро гравитатис“, друго, штампано 1643, зове се „Центробарyца“. Купих обе те књиге.
Прво је штампано у Бечу 1635 и носи наслов „Де центро гравитатис“, друго, штампано 1643, зове се „Центробарyца“. Купих обе те књиге.
„Сарађивао сам, ал’ не главом већ својим ногама“. „Ногама?“ „Јошта како! То је било овако. Њутново дело штампано је овде у Лондону под надзором Едмонда Халеја, садашњег управника гриничке астрономске опсерваторије, али сваки његов
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уз песму је (као мото, а што је свакако погрешка) штампано следеће обавештење: По гласу: Аллеѕ лебт унд фреут ѕіцх wиедер, коју на немецком јазицје имат Госпожица Јелисавета
И наслов књижице из 1814. год., међутим, у поређењу са насловом саме песме, као и Рајићево писмо штампано у књижици, јасно казују да су за њега стихи, дакле песма и кант (а према латинском цантус), као што је то још Ђ.
76). Песма је узета из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, Бгд 1926, 49—50; уз песму је онде штампано, из једне рукописне песмарице преузето овакво објашњење о њој: „Состављена стихами на подобен ,О востани, душе моја,
94). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 45—52. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА (стр. 98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр. 58—9.
” Изгледа, међутим, да би у Соларићевој поезији Дидо могао бити и бог љубави. ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 100). Штампано у Летопису Матице српске 1828, ч. 13, стр. 30—1. Реч уметнута у претпоследњи стих стављена је у угласту заграду.
13, стр. 30—1. Реч уметнута у претпоследњи стих стављена је у угласту заграду. ХУДА СРПКИЊА (стр. 102). Штампано у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 56—8. Реч уметнута у ст. 11-и стављена је у угласту заграду.
56—8. Реч уметнута у ст. 11-и стављена је у угласту заграду. ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ (стр. 104). Штампано у Летопису Матице српске 1834, ч. 36. стр. 32—6, у низу других стихова, без наслова; наслов песми сам дао ја.
О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ (стр. 107). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 33, стр. 55—7. и ова песма је штампана у низу других стихова, без наслова; наслов
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР (стр. 109). Штампано у књизи Луке Милованова Опит наставлења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
” СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ (стр. 118). Штампано у књизи Полезнаја размишленија о четирех годишњих временех, с особеним прибавленијем о трудољубији человјека, и отуду
августа 1826, са потписом Павла Јосифа Шафарика. Објавленије је штампано на једном листу величине 40Х24 см, а није забележено ни у једној досадашљој библиографији или штампаном попису књига;
и арм.” бродској: његово име биће штампано тек у Сочињенијама пјеснословским, о којима је био обавештен вероватно тек из овога Објавленија.
Ћипико, Иво - Пауци
Ти знаш читати? —упита газда. —Знам нешто срицати, и то штампано ... —А гдје си научио? —Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Из списка пренумераната Урошеве „Просвјете човека“ види се шта су била његова браћа године 1847, када је то дело штампано у штампарији јерменског манастира у Бечу.
, краљ. Виенскија Академии художеств. членом.“ Дело је штампано 1783 године, па је прво наше научно дело. Ту је, поред строго научних питања из астрономије, космографије,