Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога? Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак
“ Тако збори у себека, Па једнога спаваћива Испод срца пипа жива, Ма кô мртав тај почива, Ко зна штано срећан снива, Ма зацело не од змије, Што крај срца с' њему вије.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
заспала, Ђул се круни, те дјевојку буди, Дјевојка је ђулу говорила: “А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је мени до моје невоље: Млад ме проси, за стара ме дају.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прође пожар и неста га; траву запусти. Нешто свиде се, и у ништо се пробрцну. Изађе му душа, преобрте се у земљу, ода штано је и био узет. Речено је у писму, кад се човек жени, онда остала свога оца и мајку те се слепи са својом женом.