Употреба речи шуште у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не познајући цену разума и благородство срца и душе, ако се не сјају и не шуште на њој хаљине, мисли да је пропала. Кад би (сачувај боже!) све жене оваке биле, тешко би оном било ко би ово писао!

рађа; ту су маслине, смоковнице, финики, шипци гранатски и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју маме, разни видови птица ту поју, цвети лимунски и ливадни сав воздух облагоухавају.

Ако ли ко и од грађана красоту природе чувствује и љуби, нек ме овде дође послушати гди потоци по долинам шуште, чисти зефири луге прохлађују и разносе мирис љубичице, гди се ливаде с пољским цвећем красе и привлаче сваког очи на

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти. АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у немој самоћи Певање сфера на топлој ведрини.

Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште нали — Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Понека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица, а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Шљивика гране мене крију, Кроз њега с' ветри ноћни лију, А око мене ружа гуште, Са дрва листи тијо шуште, Ко да се туже да ћу утећи, Да њима збогом нећу рећи. Итд.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Млад си. Изиђох. Она издахну. Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт.

Са свију страна почело да се расклапа и разграњује. Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- С дувара се откине перјаница радосна пламеновог зумбула. Спремамо се, журимо. Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ха, ево њиве!... Полако само... тихо као сенка... Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно лагано.. као змија кроз честу... Ено крушке...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Није то било тако давно, кад је Дучић, исмејан, усудио се да напише да „шуште звезде!“ Ми, дабогме, одосмо даље! Можда те, формалне, новости мање занимају читаоца? О њима треба говорити други пут.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто грактање.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем. Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без

Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

облизује снег са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње

Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно. Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште. Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште к'о свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим додирну ми чело. К'о да би хтјела збрисати сјен туге...

Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце, и не шуште вали Све је тако тихо... Мир... Свуда је подне. Ј.

и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног

Попа, Васко - КОРА

речи ми зебу Отимамо тренутке Од безобзирних тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о... и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије.

И шум тајанствен као покрет вила Иде са земље, где још руже цепте, Где срца трну: шуште црна крила, И црна крила над животом трепте. 1911.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Некад, чини се давно, био је Дучићев синестезијски епитет шуште (звезде) и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада налазимо рујну будућност која је симболичка, али у смислу у

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

Није то било тако давно, кад је Дучић, исмејан, усудио се да напише да ‘шуште звезде'! Ми, дабогме , одосмо даље”. 283 Слободни стих се дакле - што је довољно јасно казано - схвата као стих са

уз Суматру Црњански тврди да он и његово песничко поколење иду даље од гласовитога Дучићевог тропа (синестезије) „шуште звезде”.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу

Вала им ђе чули и не чули!... Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи. О, небо те (удара га по њушци) убило! (Врисне) Чувајте се, господини моји, измаче ми се!

Осушили се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост. О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...

Ћипико, Иво - Пауци

— Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће. Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас младост је бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни'; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ много векова тавни'.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема? Али, гле, он по води заиста иде, шуште таласи, а на другој обали реке бљешти замак од кристала саздан. Откуда ту, где су одувек биле трске, замак?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште кô свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим додирну ми чело, Кô да би хтјела збрисати сјен туге...

бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи Молитве твоје.

1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату

Ево све дружбе! Овдје, испод грана, Своја гнијезда гдје косовац гради, Гдје с букве шуште бајке давних дана, Видим их. Ходе.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирне гледаоце.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности