Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После ми љубљаше уста, трепавице, чело... То ме све трже из укочености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
красоту, жалосни живота конац имале, како Лукреција, Виргинија и Кама галатска, и премноге друге, ово је права жалост! Лепота је без разума цвет у блату.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре. — Не могу рећи да се половина вратила овамо, колико је онамо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници. Није се питало је ли богат или сиромах, неро је ли Црнобарац.
Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса. Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. Пазили се они, па им се и деца пазила.
Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... А сад? Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим
Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: — Боже! Сачувај нас!... А жалост беше погледати!... Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, садá на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, додуше, имали и здраве и јаке зубе, — али тек, тек, каже он, оваке
Ту је она требала да дође, да мене види! А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз’ти... А госпоје око мене па све кажеду: »Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Кад се онај санитетски воз са рањеницима, међу којима се налазио Христић, зауставио на малој станици у жалост увијене варошице П.
— Ваш Христић? Зацело? Видите тачно! Онај скочи с коња, наже се па загледа: — На жалост, господине пуковниче!... — Био је добар?
Африка
Овај нишани и чека кад ће му бити најближе. На жалост, шофер–црнац, не само што је такође прати љубопитљиво погледом, већ несвесно и воланом управља у њеном правцу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је то нека чудна жалост, нека врста сажаљења. Сви су о томе у породици Исаковича знали и сви су јој се, због тога, и смејали.
Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла. А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао. Чинило му се да га хиљаду игала боде у око.
као што се то често дешава мушкарцу, али, каже, права љубав је само једна, у животу, као што је прва љубав, прва жалост, у животу.
Заволеле су је биле, лепу, мирну, повучену, због њених очију, које су гледале у свет тако детињасто. Жалост је била општа, кад се рашчуло да је отпутовала.
Волков тада, тихо, и понизно, скрену пажњу амбасадору да Исакович, на жалост, не зна руски. А Кајзерлинг онда погледа Павла у лице, и подвикну, на немецком, громогласно: „Научиће! Научиће!
Ноћио је у житу пуном булки. Причао је, доцније, да ни сам није знао што је ишао у Визелбург. То није била љубавна жалост за Божичком.
У расположењу у ком се мешају радост и жалост, туга и нада, снови и празнина. На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара, који је
Ана је била остала у другом стању. Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу. Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду?
Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама. Она друга, његова, на жалост, ћерка је капамаџије Гроздина, ћерка занатлијска, узана, намћор, све би нешто са иглама, све нешто да зашије, да
Па кад је тако, зар није боље отићи, и не осврнути се. Чему жалост, која ништа не може да измени? Госпожа Евдокија онда рече да, у његовој фамилији, морају имати чудне појмове, о
Сад више за то нема руку. А кад то време наиђе, у људском животу, то је једина права жалост у животу мушкараца, не према мишљењу философа, него по његовом скромном мишљењу, Јоана Божича из Чуруга, мишљењу!
Надали су се, да ће јој се вратити. То је била жалост њихова, од оних, о којима се не говори, али, што на срцу светле и пеку, као жеравица, испод хладног пепела.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе у стид велик, а после тога не бих ни постигао оно што желим.
Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога. Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему.
А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост. Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама.
А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост. Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама.
тужаше, Јадним и погинулим себе називаше, и као што је, по Соломону, срце осетљиво као црв за кости, тако је и њему жалост за оним стварима крв испијала и мозак успоменама изједала.
Али Бог, који је својим доласком утолио сузе Марти и Марији, и доласком светога архиепископа жалост свију ових у радост измени.
долазак к њему, те рече својој сестри: „Веома би нам било корисно живети далеко од својих, и не гледати ни радост ни жалост њихову“. А она рече: „Како хоћеш, господару!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули. Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод?
Та знаш да смо се у животу доста напатили. Знаш за наш краковски пут? Па зар жалост до гроба да траје? Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. — Ал’ смо већ остарили.
— Плаче, јеца. Кречару се на жалост да, па и он плаче. — Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену.
Црњански, Милош - Сеобе 1
При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост. Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или другом, а што се ње тиче, учини јој се, то послеподне, да би
на незгодан положај на десном крилу, са могућим изненађењима у Вестфалу, признао би да ће имати тешкоћа и да ће, на жалост, морати да невиност изгуби и Насау.
Најежен од хладноће ноћне, пушећи, седео је погнуте главе, примајући жалост, због свега што јој се беше десило, све више на себе.
Да су му нејака деца сад остала без мајке, то га није толико потресло. За братом је чак осећао извесну жалост; био је уверен да му је брат Аранђел много пропатио због смрти госпоже Дафине.
Да се тамо живи и ратује господски. Да су цркве дивне и слатко православље. Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним, чудним.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ове табуисане, „негативне“ емоције јесу, пре свега, жалост, страх и љутња, осећања која неки психолози означавају као „раставне ефекте.
243) — Ништа није милије од деце. (М. М., 1973) — Много деце, много среће. (М. М., 1973) — Деца су радост и жалост. (М. М., 1973) — Детету подај а не обреци никад, као ни Турчину. (Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо. (М. М.
(У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 395) — Нико старост не воли.
Ипак, међу овим пословицама налази се и једна која указује на умеренији и трезвенији став: „Деца су радост и жалост“. 3.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на жалост, немам уопште пасош, а она ме је само гледала са два свица кроз полутаму собе.
Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф — Аме-рика буф! На жалост, ови стихови су непреводиви, али можда ћете у њиховом ритму осетити нешто од неизвесности и стрепње дечака што стоје
Хајде, буди једанпут искрена и превали то преко зуба: кога замишљаш док се шевиш са мном? – На жалост, срце, никад нећеш имати приступа и у моју главу! — рече жена. — Довољно си ми ионако уништио живот!
Матавуљ, Симо - УСКОК
те тројице не бјеше још „мрчио пушке“ против непријатеља, јер бјеху готово дјеца, за вријеме пошљедње војне; али, на жалост, сва тројица се огледаше у међусобицама с Бајицама и ту се показаше „ваљасти“.
— рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није дојадило ни уз тебе туговати, а ипак се,
и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.“ А има и још један разлог.
Али, поред свега тога, ми се клањамо његову генију, његова слава засјењује нас, и жалимо његову судбину! Жалост је знати да тај орао данас чама сломљених крила на малом талијанском острву!
И ја ето у оволикој пометњи заборавих, а звах силне званице, који ништа не знају за ову нашу нову жалост! Но те молим, Јошо, љубави ти, отиди до те црне куће Сердареве, те призови њеколико момчади и реци им у име моје нека
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Жељан да што више научи, он пређе у »Немачку«, у Карловце. Ту је, како сам вели, на своју »велику и незаборављену жалост познао, да има на свијету још и више наука осим нашега псалтира и часослова«.
Омладина је 1863. прославила педесетогодишњицу његова рада, а његова смрт примљена је као општа народна жалост. 1865. Фрањо Миклошић, Огњеслав Утјешеновић и Јован Суботић, у позиву за издавање целокупних Караџићевих списа,
И те његове сеоске песме, на жалост малобројне и готово случајна појава у његовој поезији, иду у најбоље производе своје врсте у српској књижевности.
Сељак започет на широкој основици имао је да наслика сувремено српско село, али је на жалост остао недовршен. Хајдук Станко, највећи и најпопуларнији роман Јанка Веселиновића, јесте роман из првог устанка.
На жалост, он се на том није могао да заустави, но је ради ефекта, да би засмејао читаоце, ишао и до порнографије. Његова сатира
Милићевић, на жалост, није ишао даље од тих првих приповедака. Отишавши на страну, а упавши потом у новинарство, он је готово напустио
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо. Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умн
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Застане, очекујући да Хасанага нешто каже. Како Хасанага ћути, бег наставља.) На жалост, ових дана удајем сестру. Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда мати видећи да се Стојша оканити неће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.
хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу. Но оно њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики
орлетица, кад се поврати, па не нађе својијех младијех облијеће оно мјесто, те страшно пијуче и дан и ноћ, да је управ жалост слушати. То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће.
Али кад огладње, радост му пређе у жалост, јер му оклопници не могоше набавити, пошто то није у њиховој сили. Покаја се готово, али се досјети те заповједи
Онда царевић рече: — Уби ме жалост, и ако од ње знаш лијека казуј га, молим те! А пустињик му пружи једну малу свиралу па му рече: — Ништа лакше!
Често га је жалост сналазила али се он чуваше да не свира кад је поред оваца или на паши, јер би се овце, чувши свирку, махнуле паше па
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па ко је онда мој отац? — вриснем. — Хоћу да га упознам! „На жалост, он је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја
— Имате ли свице? — питам златаре. — Свице? Какве свице? — Љубичасте. — Свице, на жалост, нисмо још добили, али ту су вам шкорпије, вилини коњици, муве, гуштери, змије у облику наруквице, привесци у облику
Да постоји неко бољи од вас у тој струци, отишла бих право њему, али ви сте, на жалост, најдаље дотерали, а то је стварно мало... Радите још на себи, докторе! Читајте, патите, заљубљујте се!
можемо да слушамо једино кад неко важан одапне или изгине маса света у каквој несрећи, па се прогласи свеопшта народна жалост, Чарли само онда! И зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У часном строју блистај, правописе, са чедних речи што те обасуле. Ја жалост своју претачем у дивит, у дијакритик, апостроф и спирит с иницијала капље у ме чивит.
Под крилом Цпеде Уторак је гавран, што модрим граком, слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ти знаш колико ја жалим покојника. САРКА: Знам, како да не знам. ГИНА: Па велим, за толику жалост право је да узмем какву ситницу за спомен.
Живот је одиста тако чудан, тако пун изненађења. ДАНИЦА: Да! МИЋА: Ја, разуме се, делим са вама жалост као рођак или, ако хоћете право да вам кажем, ми нисмо тако близак род. Седмо колено.
МИЋА: Да, до извесног времена, то разумем. Али то не може увек трајати; рецимо, шест месеци, док траје прва жалост. Толико, шест месеци. ДАНИЦА; Шест година! МИЋА: Како?!!... ДАНИЦА: Шест година! МИЋА: Шест година?
!!... ДАНИЦА: Шест година! МИЋА: Шест година? Ко ће то жив дочекати? ДАНИЦА: Шта дочекати? МИЋА: Па ту, дугу жалост. ДАНИЦА: Мени неће бити дуга. МИЋА: Вама, али... И мислите ли ви за све то време трајања жалости да се не удајете?
Само, једно бих вас молио: можемо ли и кад можемо наставити овај разговор? ДАНИЦА: Кроз шест година, кад ме прође жалост. МИЋА: То значи никада? ДАНИЦА (слеже раменима). МИЋА (полазећи): Онда... ако је тако...
АДВОКАТ: Али нећете, забога; јесам ли вам рекао: нећете ништа и никад говорити о томе. АГАТОН: Па да, док траје жалост. АДВОКАТ: Ви ме већ изводите из стрпљења! Ни кад престане жалост, разумете ли, ни кад престане жалост.
АГАТОН: Па да, док траје жалост. АДВОКАТ: Ви ме већ изводите из стрпљења! Ни кад престане жалост, разумете ли, ни кад престане жалост. Ја се уопште нећу женити, не мислим се женити.
АДВОКАТ: Ви ме већ изводите из стрпљења! Ни кад престане жалост, разумете ли, ни кад престане жалост. Ја се уопште нећу женити, не мислим се женити. АГАТОН: Нисам се ни ја мислио женити, али знате како је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је замишљен, и кришом је уздисао. Да ли је то била туга што је непријатељ почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће никад више вратити, или бол и стрепња за сином...
Били смо заузети по цео дан... Заповеђено је да ожењени официри удаље одмах своје породице. Једнога дана, на нашу жалост, отпутовала је и „госпођа капетаница“.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Опет се у њој подигоше они осећаји, које мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку. Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест. Сиромах!...
Прође пола часа. Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи. Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути
А она само мисли и мисли... Гојко се већ престао чудити. Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење. Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ (спусти кофере): Забрањено? МИЛУН: Овде је убијен окружни начелник! Сад је време за жалост, а не за позориште! Да је среће, сам би се сетио! А не да ми мислимо уместо вас! ВАСИЛИЈЕ: Али ми имамо дозволу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост. Предосећано, у Београду, 1920.
Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.
Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела.
Све су то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах?
Све су то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? У Данској, 1929.
Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу. На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину.
Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона. А сва та бледа лица, и сва моја жалост нестаде у жуборењу тог потока у мраку. Воз није могао даље. Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке.
Истина, томе их је научио Стефан Георге, ученик Француза, али је њихова најновија лирика, на жалост, верујте, далеко над најновијом француском, убијеном Аполинеровим каприсима.
У водама су комади неба. Један лабуд, којег сам, на жалост, већ упознао из песама Манојловићевих, изненада излази на видик. Мале, мајушне мушице роје се над небесима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Учини му се да је, кад се сад тако разгневио, нечим опоганио душу па га обузе жалост. Док је Агатон, чешкајући се по глави и вајкајући се, гледао у разбијене црепове свога крчага, чује за собом смех.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
облике противно прописаним и утврђеним правилима које прописује нарочити одбор граматичара', почели чак и реч гнев, на жалост, дрско, и без икаква зазора, изговарати гњев.
судске и полицијске струке окупљени на данашњем збору, дубоко потресени немилим догађајима који се свакодневно, на жалост, одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања анутских чета, налазе се побуђени да донесу
Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми, чланови данашњег кабинета, гледамо на ствар много дубље, трезвеније!
Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је мања што су деца мања: „То је мања жалост, а не дао бог да родитељи дочекају да губе децу кад приспеју за удају и
дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је мања што су деца мања: „То је мања жалост, а не дао бог да родитељи дочекају да губе децу кад приспеју за удају и женидбу.
— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.
” Министар га премести. Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је на пут тако величанственој намери његовој. — Хм... разумем...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот
протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. Жалост је било погледати!
Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А шта после, шта најпосле? Није важно! У шталама царским нек ме тад запосле! ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ Такву жалост никад досад не опева моја лира: У благајни Краљевине остадоше три талира!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
окајанују васегда о исходе душе мојеје скрбети, јегоже узрех на рождаших ме и на рожденом от мене младенцу, јегоже жалост непрестано горит ва срци мојем, обичајем матерњим побеждајема.
мене јадну да свагда бригујем о одласку душе моје, што угледах на родитељима ми и на рођеном од мене младенцу, за ким жалост непрестано гори у срцу моме, природом матерњом побеђивана.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Магда? Зар она још овде? И на велику Магдину жалост само то. Чак је не позва ни да је види. У јутру њега већ није било.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ви сте судбине нечитаних строфа. И с тим се треба помирити једном, На жалост, авај! Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и без среће спава.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Странац се примаче. Јанко се насмија и започе му нешто причати туђим језиком, а ономе се на лицу показа чуђење и жалост. „Казах му, сердару, да сам био рањен, па да се тек опорављам, и да ми с тога малакса снага.“ „Ама ко је он?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби.
Пошто човјек сина свога с највећом жалости више куће закопа и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда мати видећи да се Стојша оканити не ће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.
” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.
Једну вечер лежећи заједно ова двојица, рече откупљеник: „Мени се додијало већ овако живјети, а још ми је жалост виша тебе гледајући ђе с мене страдаш, него хајдемо у вилину гору, тамо ћемо наћи једну моју посестриму и она ће нам
Али све за фајду. Најпослије краљев син падне у велику жалост, и већ шћаше од јада да се убије, кад тумаривши онако зађе у некаку планину и набаса на једну бабу, ђе украј пута
хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу.“ Но ово њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше, да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један
И тако послије многога нуђења и мољења, он на чудо и жалост свију кућана не ћедне ни сјести за софру нити и шта окусити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ко ће читати после таког разговора? Дало ми се било нешто на жалост; уздисао сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га
Мој друг Максим и ја нисмо о себи ни мислити могли, сматрајући на страх и жалост родитеља о дечици њи[х]овој, и да није корабаљ весма јак био и корабљеници искуснејши људи, мучно би се спасли.
” Гледајући какве се овде књиге сваки дан састављају, пишу и на свет издају, жалост нападаше на мене кад би[х] год помислио како код нас вичу - „Дај носи књиге из Русије.” А какве књиге?
било где гинеја (гвинеја) — енглески новац глубок — дубок год — година, годиште гордељив — горд горест — горчина, жалост, бол гортан — гркљан, грло грације — богиње љупкости граждански — грађански Греција — Грчка грешљика — ситан
— трудити сиреч — то јест склонити се — примаћи се, прићи склоњеније — склоност, наклоност скорб — туга, брига, жалост скорбити — жалити скоро — брзо скот — животиња скуд — тврдица скудост — немаштина, оскудица, сиромаштво скуп —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Брне није излазио нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутрадан, први је био на ногама и ходао је по тријему.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами размишљају.
Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа. И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку.
А мене нешто што много личи на жалост салеће. Чуј ме, казно што си, сигурно, већ завречала под туђим кровом. Што ја још једем хлеб Аћима Катића и газим му
Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је гуслара а Вуку отписао да Вишњић нема нових песама и да их од њега не треба ни очекивати јер је слепи гуслар, на жалост, сасвим изгубио себе.
Умро је 28. марта 1811. године, тихо. У целој Србији је жалост због ове смрти била велика и, ваљда у тој жалости, нико није обратио пажњу на последњи старчев спис, Јастук гроба
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Таква помрачења су ретка појава, а наш колега је - ко му не би на том позавидео - још млад човек. Али - на жалост! - то је горка судбина свих нас: научнички рад изискује дугогодишња искуства, дакле зреле, па каткад и позне године
Да сам песник, и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам на жалост, трезвени научник, морам поћи на другу страну, до надбискупије и манастира њеног, у којем је смештена богословија и
“ „Што немам пара за то уживање“. „Али Исак Њутн није, колико ми је познато, чезнуо за ракијом као ви“. „Није - на жалост!“ „Како кажете? - на жалост!“ „Ево како. Верујте, учени господине, мени неученом.
„Али Исак Њутн није, колико ми је познато, чезнуо за ракијом као ви“. „Није - на жалост!“ „Како кажете? - на жалост!“ „Ево како. Верујте, учени господине, мени неученом.
“, упитах га. „О мој господине, сажаљевам неизмерно, господин барон није, на жалост, у стању да вас прими. Он има у једанаест сати, у горњем спрату ове зграде, седницу природњачког удружења, а сада је“
„Тако ли је то?“ „Тако, на жалост! Сада разумете, драги пријатељу, зашто су геолошки документи тако непотпуни“. „Разумем“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, на жалост, То је задуго било неостварљиво. Јер сукоб који се, развијао на моје очи и умало што није био крвав, јесте догађај
— За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити! — На жалост тако је, преварена од непријатељског официра, невенчана, оставила је мајку...
Биће русваја. Јест, једино чекам да се снајка мало смири. Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се... Зато нека прође што треба да прође...
браћо, шта вам треба, појео сам и сâм подоста паланачких лепиња с кајмаком, али то што на мени тражите, на вашу велику жалост, нећете пронаћи.
шиштаве испуштају, док му руке бесно млатарају, те се више не зна да ли се још радује, или га је тешка нека мука и жалост обузела. Распомамио се Јаћим, да се сав тако рећи у бићу своме променио и у својој садржини преврнуо.
Како су, данас, дивне те ноћи, проспаване „под ведрим небом“ — како се каже у ратној служби! Али небо, на жалост, није било нимало ведро. Напротив, из њега се пролива једна киша, која више нервира но што убија.
На жалост, позната ти је наша несрећа у турском рату, кад су два наша, рђаво вођена, батаљона одступила са положаја љумских.
Али тако, на жалост, није било. Јер она уметничка егзистенција, то се бар зна, никад трошно тело не може да окрепи, иако каткад на дух и
И тако и зато, као увек за све сушичаве, потреба промене ваздуха оста једини, неизбежни, на жалост, последњи излаз. Међутим, онога дана кад је она неизбежна одлука о избору најбољег и најлековитијег ваздуха пала на
Утврђено је; на жалост, и то да је он оне исте ноћи лупао на врата Аганова, тако да се све чинило: провалиће. Констатовано је, сем тога, да
На моју велику жалост, ја нисам могао пронаћи ништа више из гомиле мога историјског знања о сликама које смо гледали, а других слика није
— Мама! Како мама? — Ваша. — Ја немам маму. А то што сам тога тренутка видео у њеним очима као да није била жалост, него питање у чуду: је ли могуће да има још кога ко не зна о страшној празнини што зјапи у њеном животу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.
Онда се нешто заиграла, и час касније већ је гледала у чуду мајчину жалост: „Што плачеш? Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно!
И, на жалост, ниуколико опозване проживљене патње, ниуколико збрисана харања која су оне извршиле. Једина сигурна истина је го човје
Али смо и одвећ јасно слутили да то, на жалост, неће бити. Јер одрасли имају мало, тако мало смисла за срећу, за све што је права цпећа. Одрасли су уопће чудни.
(На жалост, оног истог са сраслим обрвама међу очима што је набијао обруче бачвама мјесних крчмара.) Како су се припреме примицал
Тек, ти су моменти, на жалост, били готово потпуно ван његове власти и наилазили прилично ћудљиво и непредвидљиво. И он је мене заволио и, до своје
ставио у погон брисач, који се окретао десно-лијево, десно-лијево, малко запињући по сухом стаклу, јер данас, ето, на жалост, кише ни за лијек! Баш су несретна дјеца! Никад да им потрефи оно што би у тај час требало!
Виктор, наиме, има да обави још један мали послић прије ручка, само, не знаду — зна ли то можда болесник? — не, на жалост, ни болесник то не зна — не би ли им било боље да на повратку крену горњим путем?
Али то није ни лијепо, ни ружно, ни цинично, ни нецинично: то је напросто истинито; ако хоћете, на жалост истинито, и ништа више.
И то како на подручју умјетности у својим умјетничким стварима, тако на жалост и у практичном животу. Велим на жалост, јер би иначе, у то ни часка не сумњам, био далеко допро, много постигао...
И то како на подручју умјетности у својим умјетничким стварима, тако на жалост и у практичном животу. Велим на жалост, јер би иначе, у то ни часка не сумњам, био далеко допро, много постигао...
Вјечита штета! Каква сензибилност, какав фини умјетник-интелектуалац! Али, на жалост, готово потпуно одсуство пеливана у њему.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најмлађи син се сјети нечему и рече: — Браћо, та ми не идемо на весеље него у жалост, јер тражимо очев изгубљен трс, стога хајде да опремимо три црна коња. Тако и учине.
Но ово њино смијање преокрене се у жалост кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики
кад се поврати, па не нађе својијех младијех, облијеће оно мјесто, те страшно пијуче и дан и ноћ, да је управ жалост слушати. То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће.
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред
— (значи и) велико дугуљасто клубе комати — гурати конабати се — мучити се, петљати се копања — дрвен суд корота — жалост кочобаша — сеоски главар кошиц — котарица крајина — област, земља; граница; рат крамар — сопственик товарних коња
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И падају очи к'о крунице цветне На ту земљу влажну што све мирно прима. Док цветају брескве, веселе и сретне, Свуда жалост иде 'ладна као зима. Које ли је доба ове ноћи црне? Изгледа дубина мрака да се губи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Међутим, на сву своју жалост, имао сам само триста једанаест долара у џепу на почетку своје каријере у Колеџу, а знао сам да ћу моћи да наставим са
Њихова имена често сам помињао у овој књизи. На велику жалост, слабо Роулендово здравље, није му дозволило да много учини и то је био велики губитак за америчку физику.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Само што код њега самог, на жалост, има превише фрагментарности и осипања: прави биљурни детаљи губе се у недовољно сређеној целини, у разломљеној и
На жалост, наши се историчари и даље занимају само за оно што се споља види и што се фактографски може потврдити. Култура, међути
Три раздобља деле два велика, светска рата: ратови су, на жалост, и овај пут поставили границе, као да књижевност нема своје унутарње развојне целине.
На жалост, силовит талас авангардне књижевности одмах по завршетку првог светског рата одвећ је лако и безобзирно разарао оно што
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Да, теча Сима. КАЛЕНИЋ: То није могуће! ЧЕДА: И то због онога у новинама. ВАСА: Да, на жалост, због онога у новинама. КАЛЕНИЋ: Али зашто, молим вас? То не би било нимало лепо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ. Тужни оци, тужне мајке, На што црно рухо носит’.
Твоја дела вечан су ти крас. Јадовању коротних Хрвата Придружујем срб-братински вај. — Гле, како нас општа жалост ближи Занос бôла, гле, како је свет! — Шта би било да у врту среће Негујемо братовања цвет?... »Вијенац« 1894.
фрише-фире (нем.), игра с картама. хрлити, журити, хитати. хрид, стена. чемпрес, дрво кипарис; значи смрт и жалост. шик, лажно злато, варак. шикосан, превучен златном хартијом. шкара, шкаре, ножице. шиаг, џеп. шпас (нем.
Петровић, Растко - АФРИКА
Овај нишани и чека кад ће му бити најближе. На жалост, шофер–црнац, не само што је такође прати љубопитљиво погледом, већ несвесно и воланом управља у њеном правцу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) Жалосна земља!... РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије,
“ СУЛЕЈМАН (у себи): Жалост јој мути очи немоћне, Те туђу главу тамо с бедема Замишља да је сина њезина, А не зна јоште да је умакô.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Па ко је оно дете? Откуда овде у логору? — Е мој, господине, ово је убита жалост! Веле да је отуд некуд од Књажевца. Турци му побили све укућане, а кућу запалили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они немају ни части, ни поноса, ни савести... — Али они ће у мирној земљи водити прву реч — каже Драган. — На жалост, тако је... Господо, можемо на посао. Драгане, вечерас треба непрекидно бацати бомбе, да не би везивали за жице звонца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славни моји цареви и вожди велики, с моји храбри витези и сини толики, острим мечем падоша у својој держави. Ах, на жалост горку ми остах ја без слави! Морала сам већ поћи ја к различним царем, горке сузе лијући мећем се у јарем.
Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати? Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост! 1762.
В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна.
Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара. И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793.
У месту пријатном, тихој пустињи, Гди славуји поју, шума зелени, У жалост погружен и света удаљен Сузе проливам. Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене
Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети весели Са мном тугују. Они исти птични гласи умилни С
На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда смерти У руке хладне. 1811.
Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог.
Као сјајно, велико зданије негда, Што сруши времена злост; Тако живота твога судба Подиже нему жалост. Но ти ни студен осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави,
Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи.
Никанор Грујић МОЈ ГРОБ Биће па ће проћи све то кано сан, И суђени једном освануће дан. Биће па ће проћи и жалост и вај, Побледиће звезде — спомену је крај. И на гробу моме, вечном дому мом, Дићи ће се дрвце у расцвату свом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Леонардо се клања.) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
цар брез царевине! — узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати. Сваком свом чељадету, малом и великом, подигао је Реља, одмах, првих дана, биљег, па је гробље тврдо
Јаучу жене, дрече дјеца... Људи моји, мене обузе некаква жалост. Али, кад се шјети' њи'овије' зулума и безаконија, нестаде жалости, ко да је руком однесе. Освета, освета!
Осушили се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост. О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Јагоде сањати значи жалост или болест (СЕЗ, 13, 1909, 442; 32, 1925, 119). Једењем (митских) ј. добија се немушти језик (у приповетки, СЕЗ, 41,
Ћипико, Иво - Пауци
Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали. На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липо
Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао. Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту
На жалост, тек напупели пупољци букве нису могли да надокнаде сено па је стока сишла у пусту долину једва жива, крда живих костур
Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри. На жалост, био сам ту само посматрач и није ми се дала прилика да мало проџарам и притурим сувовине с стране.
На томе се сломио покојни Прохор. Али, на жалост, на томе неће пасти и Никанор. Никанорови циљеви су приземни. Он се не брине о вечности.
Насули смо стазе према Белом потоку и извору. Осушили доста печурака, зечјег меса и рибе. На жалост, ништа то за њих није било довољно. Доротеј је са своје стране непрекидно давао нове подстицаје Матијиној машти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стигли смо у трговачки део вароши, у главну чаршију. Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку.
покрети небеских тела и испитивати закони тог кретања, користан посао, до којег, као и до много других, нисам, на жалост, стигао.“ - „Нисам ни слутио да су ти списи тако драгоцени, него сам већ хтео да их поцепам и сагорим.
Она легенда, која је, на жалост, ушла и у све наше средњошколске уцбенике, постала је тек шест векова иза освојења Александрије; њен аутор био је
На жалост, та заклањања Сунца Месецом, која се научно зову тоталним помрачењима Сунца, доста су ретке појаве. Она се дешавају, до
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле лепе лепотом очију његове матере. На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика.
Лепота Јуличина добила је уопште оно што јој је увек недостајало: духовни израз. Жалост утолико већа. — Требало је да буде несрећна и проклета, па да се у њој покажу човек и крв — говорила је госпа Нола,
Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља мир на небу и на земљи. На жалост, између та два мира никакве везе. Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима.
Не може зато, на жалост, дочекати друга у Паризу сад; по трговачким пословима баш о Божићу мора путовати у Африку, у француске колоније: а
Текст је добрим делом дословни текст његова оца, који је врло лепо причао оно што је запажао. Писац књиге, на жалост, никада није посетио крај о којем пише, али аутентичност података помогла је да се у овој књизи слију проживљени живот
Код Гавре, знате, запалило се буре петролеја, и човек има и жалост и штету... Паланка је имала нешто увиђавности и стрпљења да још почека оне који ће на крају ипак проговорити и
а шта је узрок том узроку? па све тако даље, у бескрај... Изгледа да је узрок случајност, а послецица стварност, на жалост.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, ко ће описати жалост бедне ове жалоснице? Није остало романа, није трагедије остало, ни опере, ни баладе, из које она није речи скупила и
није друго за њу био него пространост ишаране лепезе, гди се свакојаки увеселителни предмети налазе, но који се, на жалост, опипати не дају.
— лик, лице, личност ПЕСТРЕНОВИДНИ — шарен, разнобојан ПЕТАЧКА — петакиња, бачва од пет акова, петак ПЕЧАЛ — туга, жалост ПЕЧАЛИТИ СЕ — жалостити се, једити се ПИСМЈА — слово (у азбуци) ПОБУЖДЕНИЈЕ — подстицај ПОВЕДЕНИЈЕ — владање,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
глобус, који је годинама стајао на орману у директоровој канцеларији, али је тај глобус изгледао тако бедно да га је жалост било погледати.
о смрти, али су сва та мишљења живих људи, која они, додуше, кад умиру, подвргавају извесној контроли, само нам, на жалост, та своја контролисана мишљења не објављују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну. То није била жалост славољубивог командира који је изгубио своју јединицу и са њом команду, већ искрен бол за изгубљеним друговима својим.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Спрема се да умре. А душа му је жалост и тад бескрајна: О, кад би била бар пратња сјајна! То тада на чудан начин сазнам Да ми је душа раскидана на хиљаду
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ На жалост, ми не знамо, и по свој прилици нећемо никад сазнати, ни то какве су изгледале епске песме које су се певале у доба
Бог је пуштао морију и уништавао читаве породице, бог је допуштао ужасне злочине, бог је радост изненада претварао у жалост, бог је излагао људе небројеним патњама. Зашто?
У једној између осталих — где прича мајци како се препао од страшног Турчина отмичара — Марко сам каже да му је жалост за несрећном снахом улила потребну храброст: Ја погледах на ђевојку, мајко, кад ђевојка грозне сузе пушта, све мараме
Јест, султан је дрхтао од Маркова гнева, али — на жалост — увек се спасавао тога гнева машивши се руком у џепове и бацивши Марку коју стотину дуката.
У каснија времена, кад би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке:
хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди.
је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела Жабљака, нек ти враћа жалост за срамоту“.
Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо, друштво
Мемед-ага конаку похити, не би л’ још ког Срба застануо, да још бира ђеког да пос’јече. Ал’ кад Срби жалост опазише, из чаршије намах побјегоше, Мемед-аги ниједан не дође.
У пуном складу са наглашавањем изузетне Мусине снаге, односно изузетне величине Марковог подвига, јесте и Маркова жалост што је погубио „од себе бољега“.
постоји и мишљење да је то цар Манојло Комнен или Манојло Палеолог) давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
с таласом о брегове бије, Пак и опет се натраг у себе И скутава тишећи се, — Тако је и човечаско срдце Подизато на жалост, на што ли друго, Срдење, смех ли.
ал' замало би жив, скоро се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по себи мушка детета, — те коначну жалост остави србскоме роду.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина. Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот“,
и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас), и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.
Наравно да и то није било лако. Није било без неких тешоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност
— све горе давија — тужба дамно — давно датке — секице дегенек — палица дек — да демек — то јест дерт — жалост, бол довлет — богатство дор — тек дробан — ситан дрт — матор дуздисати — уредити ђене-ђене — некако ђулијак —