Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај чичица, са жбуном седих длака на грудима, причао је нешто онима, који су чучали око њега. Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно,
Имали су плаве шињеле, црне шубаре на глави, чизме на ногама, сабљу криву, а груди, међутим, раздрљене, са чупавим жбуном длака, у ињу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му се беше унело у лице, својим сасушеним плодовима, у којима су звечала зрна, и леже полеђушке, да се расхлади, под жбуном што се беше наднео над колибу, посматрајући, нетремице, млазеве светлости у прашини што је лебдела над далеким
На неколико корака пред шумом, пред једним жбуном, приметио је жене које су уплашено чучале по страни, очекујући да он свој посао сврши.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту изгубљено сећање пустињу храни. ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА Ту изгубљено сећање пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— зачуди се Јованче. — Доћи да видиш. Јованче се спусти у Јаругу. Испод нагнуте стијене, заклоњена густим жбуном црнога граба, кукрике, зијевала је поширока тамна рупа. — Шта то копаш, мајсторе?
„Изгубљени“Стриц у то исто вријеме баш је стражарио сакривен за једним жбуном уза само раскршће и очекивао Јованчетов повратак.