Употреба речи жена у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

у једној кућици која је десно од моста на самој обали стајала; са тавана, с дететом у наручју, викаше за помоћ једна жена: — Упомоћ! Упомоћ! Људи, помагајте! Ено се руши већ! Људи, вода!

— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке! Ја вичем: „Однеће ме вода!

Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господин комораш...“ Сад сам знала ко је: човек који је за време глади

Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу. Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе

Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши.

Решила сам се да идем служити. Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.

“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада

Да ли се кајала шта је учинила, или су то биле сузе радосне узбуђености?... Ко ће то знати? То су тајне које жена ни на смртном часу не исповеда.

Ујутру се искупило у кућу и око куће људи и жена, по већој части из родбине Живкове; они су, све двоје и двоје, шапутали, климали су главом и уопште су показивали да

Оданде сам могао целу авлију, а и унутрашњост ћелије неопажен прегледати. У цркву уђоше два-три човека и неколико жена из оближњих села. То је било све... — Али где је Стана са мајком? — мислим сам у себи — Зар она неће доћи?

Не прође дуго, па се и архимандрит указа. Жена, која је свога мужа тровала, диже се и, скоро метанишући, приђе калуђеровој руци.

Његова ташта и жена страшљиво су га гледале, а сирота мајка посматраше брижљиво његово кретање; видела је несрећна мати да га нешто боли а

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и Циганин 115 95 Жена и муж пијаница 117 96 Кртина и мати њена 118 97 Змија и пила 120 98 Аполон и човек лукав 121 99 Медвед и

Мишеви и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и

и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117

— „Ви сте петлови без сваком закона, имате више жена него Турци, и нимало не гледате на сродство и пријатељство”, вели му мачак.

Чесна и благоразумна жена не тражи славу своју у многоцјеним одјејанијам. Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је

Ми пролазимо, ал' иду други после нас. Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства,

Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан

Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи!

општество гди се жене из младости беспослици, раскошу, бестидију, злонаравију и сујетним украшенијам науче и предаду. Жена мудра и добра окренуће мужа свога на добро, ван да је сасвим скот; а зато она која је паметна гледа за кога ће поћи, и

111 Човек убог и жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један

” „Бре, иди ти и учини што ја теби рекох; нек' дер се ја само подигнем, а за остало ћемо ласно. Ти си проста жена, зар ти мислиш да бог мари за коње и волове? Калуђери би само у том преварени били, а малом ли су зар и они преварили?

А познато је да и од њих истих који поштено мисле и отечество љубе то једва чекају и томе се радују. 112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Десном руком чорбу од леве мешао! 2. Дао капу правити, немао је на шта ставити! Жена ти месила прашину, кишино тесто! Бежали од тебе твоја коса, твоје месо! Залуд браду изнад потопа дизао!

И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна

и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу божанску босу жена из уста вади укоснице и забада их у подигнуту косу!

Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет: жена с брадавицом ко исисан црв доји врану млеком црним као крв; а жохаре људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не

с тањира, преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази, До пола кујне то је вила Равијојла (носи маслину златну), кад приђе столу Гина куварица

преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази, До пола кујне то је вила Равијојла (носи маслину златну), кад приђе столу Гина куварица (спушта

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе, жена или човек, тај напред и стоји.

У месецу јулију (1804.) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога је жена била је у Будиму код руске принцезе, која је била за палатином.

био је своју жену са Стојковићем Атанасијем и Теодором Филиповићем послао у Росију (ми нисмо знали да је тамо његова жена), па зато и он навали да се иде у Росију. Тако одреде мене, Чардаклију и Јову Протића из Пожаревца.

Чујеш само јаук жена була и писку деце. Зауставимо војску. Наместим страже, да се војска близу робљу не прикучује. Дође весник од Турака,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени... Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и

Дође ред на кућу. Стаде писка деде, жена му удари у запевку. Он, сиромах као згранован, улете у кућу. Сви се загледасмо шта му би сад!

Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера... Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада... Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... — Молим, фајерунт!

Већ по нека жена стоји на прагу, маше према облаку проноском, и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника: »Ај, Тимотије, ај,

— Јо мене, шта је попу данас! — зачуди се једна жена машући проноском. — Куд ће по оваком времену? Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица па каогод да му

Сибинова Миона не хтеде се угледати на своје, по несрећи, друге. Отресита и вредна жена прихвати у своје руке и тешке ратарске послове...

Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. — Муж жена! — рече чича Јездимир полако, пошто одмакоше од куће Мионине. Настао је часни пост. 3има већ превалила.

точка кад воденица ради оплавак — батина, штап опорочава — прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се

пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која

лешника, играчка разност — разноликост распедлити се — раширити се, рашчепити се рахат — лако редуша — редара, жена која у задружној кући кува и пере судове рога — рачвасто дрво које се причврсти стоци на врат да не би прелазила

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.

А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... Па и сама жена тога доба била је нешто друго. Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.

И сви ми умемо гађати, али онако... Говори, Сурепе! Та, проговори, онемео!... — Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!... Слушај само како брбља!

— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари. Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато?

Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их. Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?

— Којешта!... и Турчин слеже раменима... — Био сам се поплашио. Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао.

(Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!... Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов...

Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже. Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош?

— „Шта је, Крушко? Шта ти је, срам те било! Зар у сузе, као жена?... Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана...

— запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? Милош виде да је дотеран до дувара. То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. — Па... нешто се мора учинити!... Ко сме жив Турчину на очи?...

Иван се диже на ноге, па се укочи. Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. И све се ућута...

— рече Ногић. — Ти би хтео да сатреш турско семе!... Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА

трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме... Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме.

ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.

Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља?

ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.

Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.

Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена. КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И

И кад очарано куцне срце неко, То је моје срце што се опет чује... ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном Срећом видим јасно да је ова жена Од истога светлог ткива начињена Од кога и болни мој сан о бескрајном.

И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.

Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.

МИРНА ПЕСМА У зенице ме непрестано гледа: Шта тражи у мојим очима та жена? Сјај магијски неког сунца које седа — Једну другу жену и друга времена?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

свега што се о њему знало: Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити. Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.

— Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер — красна жена! И Ћорђе је један по један човек! Он, ето, сад није низашто, али се још не да!

Ништа!... Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио.

Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор! Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се.

Ни жена Маринка магазације не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с који

Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу. Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена. Али тада су тамо били и Черкези!

беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше. Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”.

Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду. И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које

прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се нимало не срђаше на свог досад невиђеног оца И жена је плакала — то се већ зна! И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи.

И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну, правећи

Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука

Капетан је опет озидао кућу на истоме месту у Књажевцу. Покрио је, истина, као што се каже, хартијом, али му је жена весела, и синчић здрав, и чупа га већ за бркове. Благоје је још донекле говорио: „Све ће то народ позлатити!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сете га се и нађу га тек онда кад га жена потражи: »А ди се то део мој човек?« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га.

Сете га се и нађу га тек онда кад га жена потражи: »А ди се то део мој човек?« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи.

« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут

« Ах, какав би то красан пар био да се узму! Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се

Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!

али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!

Па још кад се узму испод руке, изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав цегер, па га вуче кући.

Нико живи не иде више сокаком. Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена. Једна по једна клупа испред кућа под багрењем остаје празна.

« А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’оћеш и биће ти!... Фајн жена, што јест; жустра баба! А штета што није у мојој »парокији«!

Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. Ушао Нића у газдашаг, па га сви у кући поштују, и раде, а њему не даду ништа да ради, а њему веле: »Нека, ча-Нићо, не

Колико ми се пута госпоја Сида тужила на госпоја-Персу, — како је обешењачка жена! »Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје,

Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! А куд би знала! Јао наопако! Ако виде паорски мушкарци, ’оће, ђаволи, још да ме спевају!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена. Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу.

Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе и

пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из кандила по гробовима све је то она, жена му, клисарица радила.

— Која Наза? — поче он натмурено да мумла и да се скупља онако гô под оном својом поњавом и кошуљом. — Па твоја жена. — А! — поче он као да се досећује — умре она. Још откада је умрла. — Како? где је умрла?

И оно, што не би која жена право у торбу спустила већ на земљу до торбе, она је дизала, чистила и метала у торбу. А од свега што је најбоље,

И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима.

Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер. Али га жена толико волела да га није могла гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те

Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код хаџије храниле послужујући по кући њега као да су

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца. Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара

— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!

Та и нас свију чувство је онде, ал’ из њенога писма не види се да она мора моја жена бити . — Тако је. — Па све нешто издалека говори. Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће.

Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.

Па онда, та не би хтела за тезгом стајати! — Та већ то је најмање. Кад би ти она жена била, морала би; ја би’ њој већ фантазију истерао.

Ја, немешкиња, један дан; та ни један сат, ни један минут; иначе нисам ти жена, — плану љутито Алка и заплака. — Док сам ја жив и имања имам, тебе нико затворити неће, — рече озбиљно Јефта.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим? — Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно.

— Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам. Па се она жена још јаче и страсније приви уз снажну мишицу човека и по оном покретном утиску на њеном лицу, што је у једном тренутку

ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси! Чудно би тада изгледала ова, у страстима до преступа одважна жена. Бранила би се она речито, прелазила у напад и протестовала. Нигде она не излази.

увек кад би помислио: да би то значило лишити се свих дражи на које се навикао и које му је пружала она страсна жена у оној својој најслађој, у оној својој јутарњој роси младости, та жена коју је он, са оном неутољивом глађу основног

се навикао и које му је пружала она страсна жена у оној својој најслађој, у оној својој јутарњој роси младости, та жена коју је он, са оном неутољивом глађу основног нагона, желео у толико помамније у колико се више њеним несравњеним

Поред пећи, на пиротском дивану и са мачком у крилу што је прела, седела је и везла његова жена. Увређена што је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око које се мучи,

„Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје. „Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори.

Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен. У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку удубљеност, устаде па се за трен ока створи крај прозора.

благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу. Детету је дрхтала брадица.

И заиста, она беба, кад год би се пробудила и погледала у њу с места би зажмурила и малаксало заплакала. Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње

Она друга баба, огреѕѕе, и сама иде у Врховну Команду. Тамо је њен син у штабу, око менаже, а жена му развила барјак у Беораду. Сад она иде све да каже, па куд пукло. — Ја или она, па коју више воли.

сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим. Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде.

Африка

Вуије ми допушта да се дивим, под условом да је индиго материју жена сама ткала а не купила у европском дућану. На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке

чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном

набора са дивним осенчењима, широке блузе завршене чипкама, што све показује да откако су се заљубиле у тоалете жена првих гувернера и команданата, па то измешале са својим свечаним одећама, још нису ту своју љубав напустиле.

“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.

Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући. Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!

Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.

У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити. Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим

Крај села нешто што треба да је гробље. На гробовима луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету.

Прелазимо скелом реку Бандаму. С друге стране реке група жена и људи необично дивљег изгледа избегава да сусретне наш поглед.

Нова осветљења показују да међ старицама сасушених груди постоји понека млада жена, чије чврсте груди друкчије подрхтавају у игри. Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Господару, време је већ да се једанпут и ја с вами као жена са својим мужем разговорим. ЈАЊА: Што ћиш да говориш, да ми правиш штета?...

Тако си почитуи свога господар? ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби. ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим.

Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по вољи. ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар.

ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар. ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и

ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити што је год хотео; но ја сам ваша жена. Ја нећу да се смеје свет од мене, него да ми купите шешир. ЈАЊА: Уха! Оћиш да се свађиш јошт сос мене?

То је очевидна превара. За таково што праведно је да се жена растави. — А шта ту треба више разговора? дај ми што сам донела, пак идем мојој матери. Живићу како ми бог да.

Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити. ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако! ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија.

ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу!

Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако! Има Јања новаца. Казивали су мени. КАТИЦА: То је истина да он има новаца, али кад му је таква

Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је хунсвутско. Зашто да правим срамота на моја кућа? МИШИЋ: Кир Јања, ја мислим да ви о мени нећете сумњати.

МИШИЋ: Кир Јања, ја мислим да ви о мени нећете сумњати. Ваша је госпоја чесна и поштена жена, но ви имате јоште и једну кђер. ЈАЊА: Катица је дете.

Црњански, Милош - Сеобе 2

190 XИ НЕ ПОСТОЈИ ТА ЖЕНА СА ЗЕЛЕНИМ ОЧИМА 219 XИИ ОСТАЋЕ САМО ГРОБОВИ 260 XИИИ ДОК ЈЕ ЖИВ ХОЋЕ ДА ЗАСПИ НА ЊЕНОЈ РУЦИ ИСПОД БАГРЕМА 279 XИВ

Кад би Сунце одскочило, официрима је било дозвољено да ту изиђу, из затвора, и да поседе на клупама. Жена Енгелсхофеновог профоза била је ту засадила неколико сунцокрета и покрила зид мрежом ладолежа.

Енгелсхофену није ни на ум падало да им забрани да спавају код својих жена. Петар, који је био, у војсци, далеко заостао за браћом, био је међу њима најбогатији, по жени, Варвари, која је била

Варвара рођена Стритцески, Петрова жена, била је дознала, од Енгелсхофена, да ће Павла, тог јутра, одвести из Темишвара, на путу у Градишку.

Та жена, тада у својој двадесет и другој години – већ три године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало

На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали. Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде.

Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде. Одбила је уистини његова жена, мати шесторо деце – са последњим на сиси – која се беше препала, кад су јој Трифуна, крвавог чела, довезли.

Тако се онда десило да се жена Петра Исаковича, тог јутра, прва будила и да је почела и свог мужа да буди. Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са

Дисао је као тихи поветарац и пућио усне. Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је посматрала. Морала је да га буди.

Тргао се, кад чу своје име. Затим се окрете потрбушке и хтео је да настави. Чувши да га жена зове, понова, он најзад отвори очи, али једно понова затвори и поче на друго да чкиљи, упитав, набусито: „Шта је?

“ Жена му је седела уздигнутих колена, обгрливши их рукама, спустивши главу на њих, са осмехом. Гледала га је својим крупним о

“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри. Његова жена, на то, изиђе из воде, а њен муж поче, у истој води, да чучи и да пере ноге.

Теодосије - ЖИТИЈА

Такође и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане

Међу ништима који су долазили у вишеречени манастир и примали помоћ своме сиромаштву, гле, нека жена благообразна и побожна побожно приступивши рече му: — Свети Божји богољупче, Бог Ми заповеди и његова Богомати

се Господ наш смилова на народ, и чинећи чудо, по јеванђелској повести, са пет хлебова нахрани пет тисућа људи, осим жена и деце. Одатле оде у Јопу, и тако опет по други пут дође у Божји жељени, у свети град, Јерусалим.

Много због тога тужаше, говорећи: „О, како ми се велика напаст, ова жена, догоди!“ И пошто му дојади, уставши једном побеже. А сестра његова, осетивши, колибу без ичега остави и за њим пође.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати; она то чини на врло разне начине и са дубоком нежношћу.

Она се показује у свим приликама у животу, нарочито у материјалном животу. Самохрана жена са децом увек се помаже у тешким пољским и другим радовима.

Осећање чедности и стида особито је развијено код жена. Али наведене особине динарских људи имају и рђавих страна. Осећајност их каткад наводи на непромишљена дела.

Ова је туга инертна и резигнирана само код жена које су изгубиле синове и чија је лоза занавек угашена. У току последњих векова су готово сви Јужни Словени били

лењост, некретност и жеља за беспослицом, на које се често наилази код људи динарских племена, а готово никако код жена. Кириџијање је исто тако утицало на психичке особине. Изнећемо само главне утицаје.

Да би се постигао овај народни идеал, свако племе треба да буде што многобројније. Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити.

Полигамија је истина врло ретка, али је жена затворена и ради уопште само у кући: привредни значај женин је безначајан.

је истина врло ретка, али је жена затворена и ради уопште само у кући: привредни значај женин је безначајан. Жена је редовно само човекова играчка и често је исто онолико потпуна незналица као и жене у Малој Азији.

Али међу овим муслиманкама има кадшто и жена паметних и енергичних које имају на људе исто онолико утицаја као и жене код динарских хришћана.

До последњих десетина година су били имућнији од хришћанских сељака. Али жена не ради или мало ради изван куће, те је привреда истога броја кућних чланова незнатнија.

Али због жена у њиховим кућама има бар једна соба, а осим тога имају и мало више домаћих ствари, нарочито постељних, него хришћанска

Борбе су се често водиле једино да би се опробало какво ново ратно лукавство. Отмица жена од Турака и од самих хајдука доводила је често до бескрајних борби и двобоја.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ево, жено, донио сам ти једног ловца мишева — забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки стари препредени мачор, лопов од главе до пете, по носу му се познаје!

Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш. Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао.

— Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по читавој кући, само да не може дохватити сланину — досјети се жена. Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око врата подугачак канап и причврстише га за једну врећу у ћошку.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ћемо сад Куда бисмо никуда Куда би две кости иначе Шта ћемо тамо Тамо нас већ одавно Тамо нас жељно чека Нико и жена му ништа Шта ћемо им ми Остарили су без кости су Бићемо им ко рођене ћерке ВИИ.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И АГЕНТ (немарно): Ствар, додуше, није тако трагична, али моја жена, у првоме узбуђењу, одмах је позвала полицију. (Спази Рину на вратима.) Уосталом, ево моје жене, она ће вам објаснити.

И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту. Кад смо се после једанаест вратили, прошли смо кроз ову собу – овде је одмах наша

(Говори.) Чува је као икону. (Чита.) „Ја счастљива, ја счастљивејшаја женшћина на светје”. (Говори.) Она најсрећнија жена на свету. (Чита.) „Мојо счастије одно обстојатељство тревожит”. ПАВЛЕ: То не могу да разумем.

ПАВЛЕ: Ако престанете мислити на њу, учинићете да буде најсрећнија жена на свету. АЉОША (чита): „До гроба љубјашчаја тебја Лидочка”.

АЉОША (чита): „До гроба љубјашчаја тебја Лидочка”. ПАВЛЕ: Дакле, шта у ствари хоће та жена која вас до гроба воли? АЉОША: Хоће да ја не мислим на њу. ПАВЛЕ: Но, па то јој можете учинити.

ПАВЛЕ (тргне се): Не, не патим... Па ипак, зашто се заваравати, ипак, патња је то! (Потресено.) Младићу, моја жена ме вара! (Тргне се, јер му се учини непромишљено што је поверио то једном младом човеку, ућути, хода узбуђено.

Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем, али... овога часа ме обузе једна слутња: неће ли се моја жена, у моме одсуству, по служити истим методом којим сам се ја послужио према њој: провалити фиоку на моме столу и

ПАВЛЕ (једва се савлађује): Ниси ти био на грађевини, нити си помислио да сам ја слаб, већ те моја жена послала овамо.

Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи. Жена, међутим, млада, воли живот, захтева пажњу, усрдност. ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак, и то ће све постићи

АНА: Како узбуђена? АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени? АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена.

РИНА: Па да, забога! АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка? РИНА: Али, господине. АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи разуме, али ја хоћу само да

АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић. То је једна честита, али сирота жена. Ради тако по кућама и издржава се.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сада има седамнаест мачака, али жена, више не постоји. Сергеј Иванович Багрицки за себе говори да је потомак кнежева Багрицких, али од Луке Црквењака, па

Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира неког медаљона.

Била је то слика још из Русије пре Октобра и жена је изгледала љупко, с бујном младом косом подигнутом увис и уснама отвореним као да жели нешто да каже.

Бароница је тада била још дете. Данас је луда жена којој ништа није потребно сем сунца. Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо!

биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

Кад год бих се појавио на плажи, могао сам да чујем примедбе на рачун пега и ногу. Могао сам да видим и очи жена које ме ни у ком случају нису гледале усхићено.

Сетих се нечег налик на притајену претњу у његову гласу и би смешно. Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих туче.

Појурих као суманут према месари код Тошиног бунара где је она обично куповала месо. Пред месаром је био читав чопор жена с корпама у рукама, али ни једна од њих није била моја мајка. Пођох ка пекари. Није ни тамо била.

Мушкарци су се лудачки окретали за њом. Она ни најмање није изгледала као жена која има сина високог два метра, две кћерке и мужа директора. Питао сам се зашто је баш њега изабрала?

- Ово није место за те ствари! - бранила се жена, али онај глас, сада већ сличан неком гласу који сам знао, наређивао је молећи.

- Тај неће ни да се усправимо! - Па шта онда? Што дижеш толику галаму? Та жена ту, је ли то твоја маћеха? - приближила ми се тако да сам њен врео и влажан дах осећао на образу и врату.

Била је то, значи, удата жена. Почех да прислушкујем пажљивије. Нисам био сасвим сигуран, али чинило ми се да је то Станикина пријатељица удата за

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па говорите шта сте ради. У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље

У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.

Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. — Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.

Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину. Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.

Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан. Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.

Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.

Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа.

„Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају. Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада?

Дођу до оне чарде. Бирташ га није познао, тако је ослабио. Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.

Проклиње Сару, ако му вољу не испуни. Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични

Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио. Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му. А човек имућан.

Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била. Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је. Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина

Ни у њему звезду, као у сну. Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле, до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се.

Пси, окупљени на ивици брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низ брдо, на воду.

громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.

слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци, лелекање и јаукање жена, да он од беса заурла на њих.

Заситивши се, последњих дана, пред полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу и мукама до миле воље их љубећи и тукући, они сад нису ишли да траже жене.

Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана. Понека мрачна кућа, из које изиђоше, остаде тако за

столу, поставили велике завежљаје спискова, из којих им прочиташе не само њихова имена, него и имена њихових оцева, жена, деце, што их је, да се зна, сваки пут понова, зачудило и задивило и сневеселило.

Ови живи за које се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из

су довезли у колима, пуним зубуна, ћурдија, ћилимова, срме, бисерних игала и сребрних дугмади, кроз плач читаве гомиле жена и оматорелих слугу. Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем.

И он му то и рече. Што се тиче снахе, и она је Аранђелу Исаковичу била сад досадна. То није била она дивна жена са малим дететом, коју је био пољубио сав дрхћући од грешне жудње, задивљен и тужан. Ова жена му је била просто отужна.

То није била она дивна жена са малим дететом, коју је био пољубио сав дрхћући од грешне жудње, задивљен и тужан. Ова жена му је била просто отужна. Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Најзад, и главни актер љубавне магије — жена, сматра се „нечистом“ јер је тајним нитима везана за подземни свет. Љубавна магија најчешће почива на принципу

за циљ подстицање плодности управљене су на младу, јер се у нашем народу углавном мисли да је за јаловост одговорна жена.

У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе,

У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да поједе жуманце од орловог јајета. Жена која жели дете, верују на Косову, треба да поједе

У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да поједе жуманце од орловог јајета. Жена која жели дете, верују на Косову, треба да поједе „беле бубреге“, па ће затруднети.

¹⁰ У срезу бољевачком „жена која не може да рађа, ваља да оструже мало од стожера са гувна, али од оног стожера, који је ту самоникао, па је за

¹¹ У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.

Ево једног примера: „Жена узме чанак с водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у

У моравском крају нероткиње стављају зрневље давине у богојављенску водицу и попију да би занеле. У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по

¹⁵ У Бољевцу верују да ће жена затруднети ако пије воду са воденичног точка у којој су траве оман, расковник, рачан.

За време купања жена мора да поједе по једно зрно од глога и од шипка.“²³ Ритуално провлачење је у многим приликама (болест, урок, тежак

У Заплању, рецимо, муж и жена који сумњају да немају деце због враџбина подметнутих на свадби, да би са себе скинули ове чини, купају се у води у

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове

ЗА СЕБАРСКЕ ЖЕНЕ Милости молим за шале себарских жена кад се повуку у вајате и луч утрну, за ширу њиховог кикота у тами, за мисли што их, у сумрак, прате.

изагна иза брегова и таласа богоугоднице земље наше, ван домашаја немањићког сунца и његова сјаја, да му се одузму и жена и деца - без њиног пристанка или са пристанком.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ето, то је била жена! И сада највише ценим такве жене: оне које су у стању да због вас играју споро или брзо, да изводе различите фигуре, а

И то је шуга. КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.

Млада жена и млади човек купују, свак за себе, по две карте за представу од три у Кинотеци. Волим Косовску улицу недељом у три.

Кинотека мирише на дечје капуте! Када се млади човек и млада жена открију у тој сали пуној тајанственог филмског сумрака, они скрену поглед свак на своју страну.

Млада жена тада расејано помилује девојчицу која има мајчине очи; млади човек откопча свом сину горње дугме кошуље. Ја од туге

Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе.

Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе. Млади човек воли да гледа како се млада жена смеје кад се Том ухвати на лепак. Млади човек, иначе, није баш тако млад.

Млади човек, иначе, није баш тако млад. Успева да буде витак само кад увуче стомак и дубоко удахне ваздух. Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме.

Ујутро, коса јој ни на шта не личи. Увече, одбија да седи на местима где је осветљење неонско. Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести.

Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести. Млади човек и млада жена заиста су млади само у Кинотеци, недељом у три. Али ја их познајем још из времена кад су заиста били млади.

Из оног времена кад је млади човек био витак и без увлачења стомака, а млада жена свежа под било каквим осветљењем. Познајем их из Кинотеке, где смо сатима чекали у предугом реду за карте кад би се

Када се Том и Џери најзад изјуре до миле воле, млади човек и млада жена облаче своју децу и излазе напоље на Косовску улицу. Нешто северније налази се паркић код Скупштине.

Матавуљ, Симо - УСКОК

синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине људи, жена, натоварених коња и мазага, рогате стоке, прасади, живине, поврћа, воћа, сеоских и градских мангуп-паса.

Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула. Једна старија шапну: „Куку, ево омркосмо, прије но што стигосмо на Крстац!

Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима

Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена као паметна. Али је, вели веома несретна, јер је нероткиња...

Крцун дочека Јанка с пуцњавом и још поигра сâм по кући. Мати му, Стане, бјеше још млада, прикладна и весела жена. Она од прве рече Јанку: — Ево вас као два бијеса, али до другога Божића да се оба ожените!

— А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље? — Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако!

Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година! Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу Црногорцима и бјеше здрав

Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа. Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена.

Најпослије се упутише ка Маркиши Стевову, о коме успут Крцун исприча ово: — Маркиша се млад оженио, па кад му жена за пет година роди три кћери, он је отјера. Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти.

Онда ћемо скупити чету жена, па их натоварити таким копљима и мачевима, нека их носе на морску скелу. Је ли добра ова?

Је ли добра ова? Сви се смијаху чети жена натоваренијех старинским оружјем. Јанко, сјетан, обори главу и признаде да Иво право има.

У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна. Горде, жена му, бављаше се нечим крај њега, а Стево сио на столовачу пред вратима.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ МАТИ КУМАЧА У другом одјеленију МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА ДЕВОЈКА ОТАЦ МАТИ ТЕТКА У трећем одјеленију МУЖ ЖЕНА ЊЕН ОТАЦ МАТИ ПРОВОДАЏИЈА ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО ПРОСИДБА УГЛЕД 1.

(Извуче једну карту.) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха!

“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.) „Може ли вам се на вашу реч веровати?“ ДЕВОЈКА: „Мачка је мени најмилија у кући.

МАТИ: Али забога, кад је боља прилика. ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир! ТЕТКА: Немој тако, Јово. ОТАЦ: Ајде, ћути ми ти.

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ТРЕЋЕ ШЕСТ НЕДЕЉА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1. (Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре!

(Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре!

МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар.

МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш?

МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти?

МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе.

МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе. ЖЕНА: Оћеш ли да ти скувам кокошку у расолу? (Оће да га пољуби.

ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе. ЖЕНА: Оћеш ли да ти скувам кокошку у расолу? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Мани се цмакања, молим те!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тамо смо гледали слике градова , голих жена и голих мушкараца, удубљивали у приказе философских учења и љубавних загрљаја.

пријашин; мирух шушња и невена (исхлапели, благи мириси); поштетљиви мушкарци (женскароши); позадружна снаша (појака жена); присрамотно (помало, с неке стране срамотно); веселичасто зујање жрвња; рђак (ситничава злица од човека);

Он уме да уочи такву појединост, да истакне њену хумористичку поетску изазовност: Једна је жена у трамвају дигла грају. Чупкала је муф и викала: - Уф !

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Да сте видили како је једна мати за сином плакала, и опет једна жена за мужем. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена...

ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена... она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака; мати...

СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи. ШЕРБУЛИЋ: Кад га пре три године истераше из службе, малне скапа од глади; жена и деца рђаво одевени. А сад, јесте ли видили како се носе? 6.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

су владали увек патријархални и оријентални појмови о жени, и у жени се толико гледало биће ниже врсте да до 1730. жена није имала права ни у цркву да иде.

жена није имала права ни у цркву да иде. Обрадовић устаје против тих жалосних заблуда и тражи да се жена подигне до свесног и разумног живота.

Он тврди да се народ не може подићи до просвете док жена остаје »у простоти и варварству«. Он хоће да женска деца уче не само читање и писање но и историју, географију и

Као Лажа и паралажа и Тврдица, тако је комедија карактера и Зла жена (1838), више лакрдија но комедија, израђена по једној немачкој оперети, са вулгарностима и неприродностима, али увек

и 1869), готово искључиво патриотске и моралне садржине. У своје доба, као прва жена која је живље ушла у књижевност, слављена је као велика песникиња.

Милица Стојадиновић је уопште занимљивија као појава но као књижевница. То је прва српска жена која се огледа у оригиналном књижевном раду и њен живот поетичнији је но њено дело.

»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!

Легувеа (И—ИИ, 1872—1873), Емило деветнаестог века од А. Ескироса (1872), Морална историја жена од Е. Легувеа (1876), Жене XX века од Жила Симона (1894), итд.

фебруара 1908. КЊИЖЕВНИ РАД. — У својим успоменама Матавуљ прича како му је мати, разборита и жива жена, дала »вољу к фабуловању«.

не подражава, ипак је његова отмена, елегична и грациозна поезија сачувала и данас много читалаца код младих људи и жена. А у развитку српске поезије појава Војислава Ј. Илића остаје као један датум.

Милићевић, Вук - Беспуће

разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.

А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико

Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима. Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се

на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, испирајући ране ракијом. Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.

Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у сусрет дјеца.

Испред кућа трчкарају неумивена дјеца. Иза кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања. Пси на ланцу трзају се и лају.

својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.

И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у

иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу. Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Како, како — имађаше обичај рећи кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца, како пазар?« — »Па, пазари се, пазари; крај с крајем, ех, таљига се, таљига!« одговори мајстор или бакалин.

— О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене. Доста једна! — Не треба ваша жена. — Али мени треба твоја, Швабо. Али Шваба се није љутио.

Живо се ради у Јовановој кући. Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске гослове, иако је то Јова волео и

— Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ. Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само људи могу руковати. — Стари сам ти ја ешкија, прико!

Какве госпоје! Шта је ова госпоја Катика, Кристијанова жена! Ти не знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник... — О молим, молим, прико! — брани се полаженик.

Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс. Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а

Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!

»Јављамо пријатељима и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.« Од то доба једнако лепо живе.

рече Јован, да извадим »дијамант« из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: »Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца

на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката. Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу кад то рђава домаћица може с један напрстак да

А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара.

— Ево, прико и побратиме — храбри га Јова, — само форме ради, да се испуни та њихова формалност! Моја ће жена на леђа, а ти унутра. Тако, прико, фала! Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!

Умр'о би, мој премили друже, Да је тако потрајало дуже. Ал' на срећу дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина, тешка бољезана,

Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме

Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче, За милу, можда, какву главу У злачну што ти свали траву. Црвен си тада био горе Нег' неба оно рујно море.

Ал' такова тешка чуда Збивају се светом свуда. 98. Залуд грми, залуд сева, Заман с неба Вишњи кара: Чоек, жена, момак, дева Једно друго опет вара — Брже, злато, брже амо Боља света да деламо. ИИ ПЕСМА 1. Тандр! тандр!

“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10. Жена није — браду има, Чоек није — дуга хаља, Хаља му се земље прима; (Он) пред народ траља фаља, Крст узима, тио

Ко је жена нек узима прелу, Ја ћу богме ову пушку велу. Проклет био кога жене сплеле И јуначки мозак му занеле!“ Ово рече,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

фељбаба, и то код Швабе, код Аустрије, знаће тај добро и те лоповије око доконих најменика и безобразних жена.

— А зар твоја покојна жена није понекад уздисала и теби се пожалила на нешто из дана своје младости? — Ехе, бог да је прости, веселницу!

Ајме мени, ко је сад ово? — трже се нека од жена, испрепадана свакаквим у бога људима, које је минули рат још увијек избацивао, као замуљене наплавке, на обале и

— Ево, жена каже, куне се. Казуј, брате, истину па да се иде кући, свак за својим послом. Зашто да те џабе тучемо. — Ма, људи

— То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу. Жена удовица, попила она, попио ја, па шта ћеш, свакакве се ту работе десе — слеже Пантелија раменима.

Ваљда ми је жена утрапила кад сам полазио. — Давид Штрбац! — одреза му кратко карактеристику тетак Аћим, па истом лукаво намигну

Ћакнута дјевојка очито прича о Јошану оно што је чула од сеоских жена: удовац, угледан човјек, а скопао сироту луду негдје у кукурузима и натоварио је дјететом. Је ли то сад ред, кажите?!

— А шта ти велиш на то, другарице? — окреће се предсједник баби. — Како Стево каже — кратко изусти жена у црном. Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца.

Тиха, превремено остарјела жена брижно гледа те двије жиже у ратниковим очима и све зебе да се оне не откину и не падну на земљу.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Знам ја Хасанагу. СУЉО: Плашим се да не знаш. Викао јутрос. да му је женскиње довде дошло, да због жена ни царевина не ваља, да би нам боље било да их нема! А после и удатима забранио да долазе! ХУСО: Хасанага?

Још мало, вала, па и ја да пролистам! Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути! ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима!

А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго! Па та жена је само чувала свој стид, Кураном прописан, и у том стиду је чувала твоје име!

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац? Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао. Није ти тешко да погодиш зашто.

На столу, поред кључа од подрума. ХАСАНАГИНИЦА: Код Хасанаге је било страшно. Ко да сам му војник, а не жена. Ни сунца, ни месеца. Уживао је да ме мучи, да га се гадим. Намерно није хтео да се купа. А љубоморан, љубоморан..

) СУЉО: Ето ти сад. МУСА: А ја све време мислио да је нека политика... ХУСО: Човече, онаква жена! МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан,

И кад он, Димитрија, чу Тодино силно јецање, плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже

— А што ти не једеш? — питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш. — Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ... Она може и после, што остане од њега, да једе.

У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског. Тек после видех пуну собу људи и жена. Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се.

Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. У том се једна жена диже и пође вратима погурено. — Што не седиш, Стано? — упиташе те.

Да бих избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза куће, у поток, који сад беше мучно познати.

Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се враћаш с њиве кући, пролазиш онамо, а? — Ама, тето!

Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене!

— Не љутим се, али шта ће да каже свет, људи! Иди, ако мислиш добра. Шта хоћеш ти? Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу.

Тада Станоја узе све на себе. Чистио је кућу, намештао децу, облачио их и радио све послове по кући као нека жена. И кад би увече све спремио, децу намирио, успавао, онда би сео на праг од собе у којој лежаше стрина и целу би ноћ

Ако случајно чује што од жена да јој треба какве понуде, одмах би отрчао и доносио. Једном узео па напунио појас и недра номоранџама, лимуновима и

димови, чује се прасак сувих лозинака на ватри, узвици при товарењу крблâ, њихово крцкање, кикот девојака, разговор жена и витлање деце...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени!

сада срце споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у крилу чедо скорашњег бола, женино дете; Женино само?

Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!

Зар жена, блудница, постељичарка кмета робовског јуначком роду да нам буде спас? Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште

А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?

А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?

Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена. Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа.

Самсон дише предисаје најмилије свију жена, пакленим се сећа болом свију сласти, свију беда. Пакленим се болом сећа, паклена га мисô цепа, за белу је хвата

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ

)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је приповетка »Зла жена«. У следећем додатку, ка броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и

Она му рече: — Нема никога. А он вели: — То не може бити. Онда му жена одговори: — Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?

Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: — Овдје има чоечја кост. Жена говори: — Нема, чоече! — Па по дугом разговору она му вели: — Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао?

Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала. Кад цар дође увече кући, жена га дочека а он ни речи, него вели: — Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!

Она му одговори: — Није нико, — па почну вечерати. Онда му жена вели: — Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје?

Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то твоје јунаштво? Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи

Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик кад то види, удари у смијех па рече: — О, луда жено!

Кад Баш-Челик дође, жена га стане опет питати ђе му је јунаштво. Онда јој Баш-Челик одговори: — Кад ти моје јунаштво тако поштујеш, ја ћу ти

Сјутрадан кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже. Онда царевић отиде управо зетовима; а они га једва дочекају да чују ђе је Баш-Челиково јунаштво, па се

та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси. Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ Садржај ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА 1 ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 1. 4 2. 5 з. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12. 31 ДЕЈСТВО ВТОРО 33 1. 34 2.

227 ПОЗОРИЈЕ З. 228 ПОЗОРИЈЕ 4. 231 ПОЗОРИЈЕ 5. 232 ПОЗОРИЈЕ 6. 233 ПОЗОРИЈЕ 7. 234 ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: МАКСИМ, марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи

КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: МАКСИМ, марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА,

кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1.

Завукла си се у собу, да те не опали сунце. СОФИЈА: Тек што сам ушла. МАКСИМ: Провреднила се жена шавом, а напољу како Бог да. СОФИЈА: Јуче си псовао што не шијем.

СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши. МАКСИМ: Тешко мени и мом бележењу! Видим ја моје добро јутро. Жена вредна и уредна, а кад тамо, на свакој страни црна штета. Ено се и даске оглођале од тешка трвења.

Овде сам ја господар. ЈЕВРЕМ: Вараш се. У кућевној регименти жена је полковник. Генерал муж издаје истина заповести, али тек жена командира, и цео полк познаје полковника за господара.

ЈЕВРЕМ: Вараш се. У кућевној регименти жена је полковник. Генерал муж издаје истина заповести, али тек жена командира, и цео полк познаје полковника за господара. МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа.

Ево га гди виче, сад да ме не осрамотиш. СОФИЈА: Браца, на вашу ризику. ЈЕВРЕМ: Не бој се, ти си жена; а жене имају опасније оружије него што су топови и ракетле. 5.

Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа. Ето, мрзило ме ићи на пијацу. МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу. СОФИЈА: Па шта сте ручали? МАГА: Узела сам, ето, мало сира, а од јуче остало је и мало купуса.

Идем да видим, шта сирото ради. Збогом! Ох, тешко си га мени! (Одлази.) СОФИЈА: Шта би радио, да ти је оваква жена? МАКСИМ: Опет је боља од тебе.

МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ

Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Еін еінзіг бöѕеѕ Wеіб Иебт хöсхѕтенѕ ин дер Wелт; Нур Ѕцхлімм, даѕѕ једер ѕеінѕ

ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: Граф ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.

ЛИЦА: Граф ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.

СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу. СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао. СУЛТАНА: Одговараш?

Мислиш, не осећам ја шта ти мислиш? Ти си муж! Други би љусно од једа кад би видио да му је жена незадовољна, а он се јошт радује. ТРИФИЋ: Ти си право дете. СУЛТАНА: Дете? (Плаче.

СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си...

Мало затим ПЕРСИДА). ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем.

СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула.

Та ти знаш, онако као јуче. СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена. Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати.

Море, знаш ли да ћеш за овај поступак у гвожђе доћи? СРЕТА: А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа? СУЛТАНА: Ја сам ти сто пути казала да нисам твоја жена.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ПОЗДРАВ 29 ИИИ 30 ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ 31 ГРЧКА ГРНЧАРИЈА 34 ВЕЖБА 36 ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 38 МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ 39 СТРАМБОТТІ 41 ИВ ХЕКСАМЕТРИ 46 МЕЛАНХОЛИЈА 47 ФРАГМЕНТ 48 АМОР ФАТІ 49 РИМСКА ЕЛЕГИЈА 50 В ПЛАВА

(12. ВИИ 1989) МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ Дідн'т И данце wітх yоу онце ін Брабант? Тwо Гентлемен фром Верона Једно од лица у оркестру, наглом Вољом

у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено мало чудо света Коме се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем реду Осмехом сенчи звукове виоле; Та

Је ли то оно што мотри Она жена крунисана и крилата, урезана у помни неред, на бакарну плочу, у Нирнбергу далеке да ли хиљаду петсто четрнаесте?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И где је онда ту она тако потребна доза тајанствености из књиге „Како жена доживљава мушкарца? „ шта нам друго остаје осим да изигравамо хронику о сиромашним љубавницима, и да фолирамо како смо

А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме! Не слажемо се сексуално. Оставио бих је истог часа да деца нису у питању, али јадна деца, шта су она

као луде, па им они орангутани од медицинских сестара опаљују шљаге, док доктори урлају: „Шта се дерњаш — ниси прва жена која рађа!“ или избацују још рафиниранију ствар: „Што раније ниси мислила на последице“?

Одједанпут, човек из киоска пропаде у земљу. Замени га нека лева жена. Смешно, али као да ми је нешто недостајало, не знам тачно шта; али могу вам рећи да вам је то отприлике као оно

Јер, мој случај није усамљен, друже уредниче; прошле године моја жена је купила у истој самопослузи неки сир Рокфор, који је такође имао непријатан мирис (чак и црве унутра, а платила је

И опет ништа! Телефон му постаде опсесија. Мало-помало сасвим је излудео. Најпре га оставила жена због менталне свирепости (бунцао је у сну бројеве телефона), затим деца, на крају — пријатељи, који су га избегавали

Кога да зове? Одједанпут, више нема никога! Жена се преудала, деца пропала од дрога, пријатељи променили бројеве да их не би звао. Кога? Осети се страшно усамљеним.

—Када га је она његова вештица, жена, избацила на улицу, а да није ни оволико понео са собом (џентлемен, велики џентлмен, Анчи), Луле ти је спавао у

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво тинто румена!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити.

Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није била, премда је иначе жена у сваком смотренију изрјадна. ЈЕЛИЦА: Господин барон, ја ову визиту нећу скоро заборавити.

Нисам распитала да л’ је то баш у моди. АЛЕКСА: То је љубов лицемјерна; него у Мадриду што сам видио да жена свога мужа увек пољубити мора, кад седају ручати или вечерати, то је леп обичај.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо.

Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима. Млада жена, коштуњава и јака, донесе други џак. Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ.

Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ. Жена је имала сукње мокре скоро до колена. Механичар им приђе: — Враћате се у село?

Овде је један млади господин који би тамо такође. Можете ли га узети? — Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести.

Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена.

Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће. За то време муж и жена су већ у чамцу и ми полазимо. — Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод.

Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице. Жена весла на средини; своју горњу сукњу пребацила је преко главе; остале сукње, влажне, лепе јој се за колена.

— А не, то ми је само послан на Хуенту. Човек Карлос, који је имао да ми га донесе, није могао јер му се жена разболела. Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто?

Човек Карлос, који је имао да ми га донесе, није могао јер му се жена разболела. Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто?

Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље?

После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа.

— Је ли вода дубока овде? — Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно, у младим данима мојим.

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже. Нађу га у самом рају...

Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. ПРАВЕДНИК Умре једна бедна жена, И за њоме оста син, Сва утеха слатка њена, Нежан као бели крин.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не знам ко је она. У брда смо пошли.

А жена до колена у мразу окрене се и рекне: твој град је узет, натраг те не води ниједна стаза, остани с нама у лову и вој

камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од манастира до најбољег мача плакање свештено и плачеви жена Плач је од једног трептаја и трена стоји као здање изнад свих времена 28. јуни 1980.

мене из ината склоништа увек имају слабу тачку као и привиђења што те море апокалипса се лечи лепотама каже једна жена у довратку што те чека у простору не баш јавном нек те не плаши дубока тама ту почиње препород и светлуцање зоре

*** Велика жена се буди поред лампе мусава и орна за то блудно доба чешља се док драган излива последње пиће из бокала чешљају се

са мало отрова и свраба крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи

државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод љубавних заплета звезда тако је то кад се удаш за

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Пурић, општински чиновник Трифун Спасић, незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда.

Спасић, незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда.

незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда. ПРВИ ЧИН Пространи хол, из којега степенице воде на горњи спрат.

После извесног времена отварају се задња врата и улази читава гомила жена и људи. То је породица покојног Мате Тодоровића која се враћа са гробља, где је одржан седмодневни парастос покојнику.

ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме!

(Служи се.) АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна? ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...

МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу? ДАНИЦА: Ја не – тетка, али, дабоме, стара жена, морам јој помоћи. МИЋА: То је тешко за вас. ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима.

ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле? МИЋА: Јер, бојати се, моја би жена могла бити љубоморна. Па да, то би било сасвим оправдано? ДАНИЦА: Оправдано?

ПРОКА: Да сам ја род по мојој првој жени, не би моја друга жена толико плакала за покојником. ВИДА: Па, право да ти кажем, Проко, ми се баш сви и чудимо што се твоја Гина толико уби

ТРИФУН: Како ниси род? ГИНА: Па тако, род му је прва жена Прокина, а не ја. СИМКА: Па за чији се ти рачун, бога ти, толико исплака? ГИНА: За Прокин рачун.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— плакала је моја мати, бришуће очи кецељом. Она је уопштавала свој бол, плакала је због себе, а и за друге. У жена је развијено осећање материнства, а оно је у тесној, органској вези са њиховом природом, њиховим бићем.

А уз то, човек се растрже у непрекидној борби, у којој очврсне, огруби, док је жена везана више за кућу, децу, коју сматра као део свога тела.

При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били.

Мислим, како би то дивно било... а — хај, како би то лепо било, да нас сада у Ћуприји сачека две хиљаде девојака и жена и да падне команда: бирај коју хоћеш! — Онда се грохотом насмеја и удари ме по рамену, да ја полетех на врат свог коња.

је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.

Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена. — Бог вас благословио! Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање.

Око поноћи дуну неки ветар и поче киша. Однекуда допире плач деце и жагор жена. Слаби вочићи не могу више да вуку и читава ова маса народа заглави се у једној јарузи. Стадосмо и ми.

Народ је на путу галамио. — Куда, војско? — виче нека жена. — Зар нас жене остављате да се бијемо! Али ни ми сами не знамо куда идемо, и докле ћемо.

Између преклопљених ручица, горела је свећа... А једна жена, сигурно несрећна мати, седела је више главе малог мртваца и тихо нарицала. Прошли смо ћутећи...

За то време ордонанси су избудили готово цело село. Једва нађосмо два старца, а дођоше и неколико жена, да бисмо били сигурнији. Умирисмо их. Капетан Станојчић им лепо објасни шта желимо и да се не плаше.

— А што ћу ти? — Знаш... страх ме... — Па оћеш да ти ја, жена, чувам страх. Какав си ми ти војник! — Ама, и да џакамо мало. — Ево, џакамо сада... — Али... онако насамо...

Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени. Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена. Вратио се син па га мајка грли и љуби. И комшилук се сакупио пред кућом, и сви желе да стисну руку ратнику.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

па ја и она — муж и жена!... Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене! Хе, али ...

После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке. У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.

Јаднице !«... Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере. Она им одговори пријатељски: — Ваши људи тамо уписују...

Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.

Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена. Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.

— Море, ти си болесна ? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем. — Ништа... остави ме !

као луд, а неки пут је добар човек. За сад не говори са њим. Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући

Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.

он зна да би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу. Овако је боље; дошао је као наручен. И он притрча к вратима и отвори их.

Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори. лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.

Приђе к вратима и ослушну. Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима. Не чује се ништа, ама баш ништа!... Стој, неки покрет и звук... као да се љубе ?...

Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби... Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Стаде вриштат’ бела Рада: “Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди.

јектати Када - љуба, жена калем (калемови) дрвени ваљак за намотавање пређе или жице, мосур, чунак; писаљка од трске којом су се на Истоку

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Градске страже ДРОБАЦ, батинаш; иза њега остају крвави трагови Грађани Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци

) „Гледај, зликовче, шта ћу сад с тобом да учиним! Ја јесам немоћна жена, слаба и нежна, ал очајање ми даје џиновску снагу!

ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо? ТОМАНИЈА: У вароши је као у осињаку! ГИНА: Боже, где ли је Секула!

Зар не можеш ни толико да се уживиш, да утувиш да ти играш грофа, а не грофицу? Јелисавета, ти си мушкарац, а не жена! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја покушавам да дам све од себе, али не вреди! СОФИЈА: Кад би унела макар минимум концентрације!

СОФИЈА: А ко би онда играо Амалију? Василије? ЈЕЛИСАВЕТА: Ваљда још има жена у ансамблу! СОФИЈА: Немој да будеш смешна! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти немој да будеш тако безобразна!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста. За наша срца ништа не оста.

ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај! Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте!

Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама. Жена му је умрла млада. Мој брат је из тог брака.

падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић, доцнији патријарх, који је био романтична лепота, велики заводник жена, а завршио самоубиством, у Гаштајну, због сифилиса.

На том тргу, најлепши четворопрег терала је жена баруна Рајачића, који је, доцније, за време рата, иако је то невероватно, у мађарском парламенту, поздравио октобарску

Његова жена, окретала је четворопрег, као да је лепеза. Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну

Била је то чудна, и несрећна, жена. Имала је незаконито дете, од једног женског лекара, а доцније се отровала. Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и

Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у сенци брда. Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило

Мирис струготине још ми је у сећању, а још више вртлог гимнастичара на трапезу. Кад би жена полетела, главачке, у дубину, а мушкарац је дочекао на трапезу, на руке, узвикнув „хеп“, то ми се особито допадало.

То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцобрана. Било је и много бициклета. Жетва, по селима, била је тек завршена.

Она је била жена једног чувеног, србијанског официра. Ја сам за том женом скакао, главачке, у мутну воду Дунава. Нови Сад је, тада, био

Међу њима је био и чувени комичар, Буца. Поменута млада жена, са своје две мале девојчице, покушала је онда да се врати својима, али је граница, код Земуна, већ била затворена.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега. Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб. Пекар се срдио и псовао жену.

Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб. Пекар се срдио и псовао жену. Жена се правдала и пребацивала му да нема срца. — Кајаћеш се ти за то!...

На његову кукњаву дотрчаше комшије, али кад га видеше побегоше од страха. Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти?

— А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима.

— А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е!

“, па онда уједанпут поче да се смањује, да постаје све мањи, мањи, мањи, док не доби величину обичне птице кукавице. Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад!

— Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена кроз плач — кад се ниси могао смиловати и нахранити оног сиромашка... Ја сам ти лепо казала да ћеш се кајати.

Стоји кладенац из древних времена Са разваљеним каменим осеком, Рочиште лепих назаретских жена. Вода његова још је она иста, Бистра, чувана у земљи дубоко...

Свет се разиђе... Никог не беше: Онесвешћену Матер однеше— Крај Распетога оста сама Од Њему верних људи и жена— Она, грешница, Магдалена. Крај његових је ногу клекла— Румена крв је из њих текла...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би од луди, жена и деце могла пасти на земљу.

Његова жена, онда, као што вам кажем, поднесе Скупштини молбу, и Скупштина повољно реши. — Па је ли богати трговац задовољан

је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министар просвете вршила његова жена; а она је, као што сви знају, врло радо читала криминалне романе и врло радо јела сладолед с чоколадом.

и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу:

— Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!... — прогунђа љутито она жена. — А јаој нога! — продера се чича, ослобођен том примедбом женином.

— Јест, изгубићеш друго око, — плану говорник — па нека оба изгубиш. Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце?

— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а

У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи

Која је опет то будала? — Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! — Који је? — Бекићка! — Његова жена? — Разуме се. Критиковала га дивно. Сад носи завијену главу. Ваљда ће доћи до памети. Боље му критике не треба.

— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. — Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали. Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.

Па истог тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...

« »А ако случајно нису пошли овим возом? А депеша !...« И он се пипну по џепу где му стојаше депеша, у ко јој жена јавља да долази вечерас. »Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...

Ех, што ме је то болело!... Жена ми је права лепотица. Кад идемо улицом, свако се у њу загледа и видим баш на свачијем лицу мисао: »Лепа женица !

Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца. Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке постеље... Мучи се човек, шта ће!...

Тако и ми живимо мирно и славимо Бога: ја се по мало опорављам, а моја жена послује по кући. Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често

Једаред нам дође у походе поп-Петрова жена. Донесе ми понуде, поразговарасмо мало о мојој болести, па се она и моја жена одвојише у кујну, да седе тамо саме и

Једаред нам дође у походе поп-Петрова жена. Донесе ми понуде, поразговарасмо мало о мојој болести, па се она и моја жена одвојише у кујну, да седе тамо саме и ћаскају. Женска посла!

Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну... Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле...

Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле... Попадија нека вешта жена, па је стаде запиткивати: те ово те оно, док сазнаде што јој је требало.

— узвикну попадија и пљесну длановима. Моја жена ћуташе, али су јој морале бити очи речите, кад попадија настави: — Нашли сте пријатеље!...

Све се ускомеша. Журба, трчање, узвици, сновање озбиљних, или веселих, или по мало забринутих девојака и жена... У соби све као на иглама... Само се крај прозора, иза тешке завесе, згурило и шћућурило једно мало маче.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ТРЕЋИ 74 НАРОДНИ ПОСЛАНИК КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА ЛИЦА Јеврем Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски

ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена. Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам!

(Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него... Чу ли ти, бога ти, што ти рекох, шта ми је жена прекјуче говорила? ЈЕВРЕМ (расејано): Јест, јест, чуо сам... али нека говори ко шта хоће, шта се то нас тиче!

да те припитам. ЈЕВРЕМ: Немој, молим те, да ме питаш, јер нисам ни за какво питање! ПАВКА: Жена изишла с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина.

(Оде.) XВИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла... као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић?

ПАВКА: Ама, за Даницу. ЈЕВРЕМ: Па то, то хоћу да кажем, реци: жена народног посланика. То јест, ћерка народног посланика, управо зет народног посланика... односно...

Знам ја добро у које ћу куће поћи и у којој је кући жена господар, па ћемо видети. Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју!

СПИРИНИЦА: А што не би' казала Павки? ПАВКА: Па јесте! СПИРИНИЦА: Па нека му она кљуца сваки дан. Знаш како је кад жена за нешто запне! СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо. Имам ваздан да вам казујем.

господин министар просвете једна обична професорска стеница, и још, брате мој, свађао се са женом пред ђацима, па се жена пред децом пљескала где је стигла, а он јој јавно казао да је она полицијско подсвојче, а та се увреда има односити на

А знаш ли ти: како се меси јавно мнење? Још ујутру рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија-Маце кад је на бунару захитала воду.

се само ја ујутру и не пијем воду са шећером само ја ујутру, него и ти И овај и онај и свима нама каже понешто жена. Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије.

ПАВКА: Ама, може ли то бити? ДАНИЦА: Тако ће бити, веруј! И ти место, као паметна жена и као мајка, да пристанеш са мном па да спасавамо оца срамоте, а ти си се сама ухватила у коло.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде: За женидба неје никад доцкан. Имаш кеф и мерак — готова жена. А ви сте још млад. — Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.

Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. — А-ја! Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.

— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. — Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан

« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена. Пред тезгом, реци: Молим хлеб, печен и слан; А кад ти га да, ти кажи: Довиђења.” Све јој је објаснила, по реду.

Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!

Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ... А данас? Сиц трансит глориа мунди!

од Сланкамена до Аде Хује Да се одазове, ни да их чује: Спава Ваљево, ћути Ариље, Сви су огуглали на насиље! Жена је рођена за оков и влачег, У нас још влада право јачег!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити

и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тада Као бик погођен зрном посред чела Што у напорима

Смрт је тако лака. Ал̓ пратиља њена — Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци, и чоја, Све то тако грубо и сурово дира И гнусобом вређа

И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана пепелишта.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.

КНЕЗ ЈАНКО Кад ме жена пита ђе сам био, казаћу јој да сам со сијао. Куку њојзи ако не вјерова! КНЕЗ БАЈКО Сад ми паде на ум она прича кад

Тешко земљи куда прође војска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући; нико крупно кâ Турчин не лаже!

Они жене у чељад не броје, но их држе кâ продано робље. Они кажу: „Жена је човјеку слатко воће ал' печено јагње. Док је таква, нека је у кућу; није л' таква, са њом на улицу!

Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару.

Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару. Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити. Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.

А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена. Али зато није ни умрла као остале женске.

своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом. Жена његова морала је сама код куће да седи И тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.

И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао. Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. Није лаж.

Није лаж. Живи људи још то причају и куну се. Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, | умоболан свршио. А он опет отишао на та своја путовања и лутања.

После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије. Онда и полудео.

А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што

би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка: — Добра! Цело јутро јури и трчи кроз башту.

није завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица. Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.

— Хоћу, нано! — љуби је син у руку. — И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече. Нека гледа да је | од чистог брашна.

доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена. Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.

Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. Међутим дан је већ био почео.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ 40 ПУТ 42 ЖЕНА 44 КАРИКАТУРЕ 46 РЕЗИГНАЦИЈА 50 НЕИЗБЕЖНОСТ 52 МРТВИ ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА

тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена. ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено,

што се све већма хаба, Јевтиним задовољством што ми разбија чаму; Ту јадне креатуре измишља машта слаба, А јавна жена каква представља прву даму. Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто.

Слутим празнину будућих времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих, и јадних са њином лепотом.

Обалом снежном голог океана, Боса, у бело обучена жена Иде. За мишљу к’о вечност дубоком? За жељним циљем својих младих дана? Свеједно.

у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена! Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце.

Ко то куца? Човек, жена, дете? Мржња, нежност, превара ил’ срам? Свеједно је да л’ ме разумете — Ма ко био, желим да сам сâм.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А кроз ваздух, кроз густу маглу, што напунила бјеше уске, кривуљасте улице которске разлијегала се древњава и плач жена и дјеце. „Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора.

„Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а

јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!“ „Не богами и божијег ми слова!“ загрми сердар, „то не смије нико рећи!“ „Е ма чоче смије, кад је истина!

У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена. Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем

поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак омјера и онијем крстом да га звекне, а жена хоће ноктима да га изгребе. Он измицаше натрашке, пут нугла од дворане.

Тако је трајало до прозорице. Онда се пробудише сви, па пошто се неко вријеме врзаху по кући, сердар, жена му и снаха одоше ка граду. Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу.

“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер угледа двоје чељади, човјека и жену што им се већ примакоше. Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од Ријечке нахије. Човјек је ступао лагано од Бајица.

Њих два бијаху већ близу манастира кад их угледаше. Ђакон се одвоји, па им оде у сусрет. Владика се устави. Жена се дубоко поклони три пута, кад угледа Владику, а онај човјек, скинувши капу, цјелива се с ђаконом, па с осмјехом на

„Ви желите да приступите, ја мним?“ прекиде га ђакон, обративши ријеч њему и њој. Жена не одговори ништа, но се једнако клањаше, а сузе јој тецијаху низ лице. Човјек одговори: „Бих.“ „Е, па добро...

„Биће, да, рекао сам има да ће те се до мало врнути!“ „Ходите амо!“ викну Владика. Брзијем корацима и жена и човјек пођоше. „Ама, Господару!“ поче ђакон молећим гласом. Владика га пресјече оштрим погледом.

“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!“ рече јој, видећи е се снебила и уставила. Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да

“ „А колико је дуга?“ „Главнога и добити двадесет талијера!“ одговори жена, а избуљи очи као да се препаде од те грозне суме, замишљајући је.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Нарочито су конзервативно чувана од стране жена, највише од баба врачара и биљара, — тих наших првих примитивних лекара и апотекара.

— Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб.

гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све троје. 6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци.

— А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме! — А ти, Влаше, силом побратиме! — ’Оћеш ли добро? — Нећу. — ’Оћеш ли зло? — ’Оћу.

Промеће се као хоџа кроз поњаву. — Приповиједа се да је Насрадин-хоџу карала жена да не сједи беспослен него да се промеће, тј.

Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб —

Около, бого, у кућу, ђаволе! — Приповиједа се да је рекла некаква жена кад је грмљело: она је мислила да бог тучу оправи около, а на дијете које је било пред кућом викнула је да иде у кућу.

Слути, слуто, наслутићеш. — Приповиједа се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега

Што се ти пољуби с њим? — Секин во код њега на изору био. — Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во код

Кисни, не мисли, стигло ме до врата! — Закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала торбом да би се у топлини прије укиселило.

Милутину по полутину. — Приповиједа се како је некаква жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама

Мини га сабља, мини га пушка! — Некакав човек који се скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али будући да није добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 6 ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 8 ИВ. ЕРО И КАДИЈА. 9 В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 10 ВИ.

112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42.

212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23.

И. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова

лијепо ти је ова ливада покошена!“ А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!“ А човек опет: „Бог с тобом, жено!

како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.“ — И тако човек доказујући да је кошено, а жена, да је стрижено, сваде се, и човек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз човека, па

човек доказујући да је кошено, а жена, да је стрижено, сваде се, и човек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз човека, па му унесе два прста под очи, и њима стрижући као ножицама, стане викати: „Стрижено!

ту донијела, да га избави; и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек каже, да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад, да је извади: онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена!

Па то твоја жена! и ти могао с њом живити! И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту рупу упао прије толико времена, па ми је из

толико времена, па ми је из најприје истина било тешко; а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не црко од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми | је ова

(проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те питам, шта ћемо сад? изишла моја жена из рупе, па што тражи мене, којекако; али тебе! што ми је нијеси дао извадити из рупе.“ — „Шта наопако!

што ми је нијеси дао извадити из рупе.“ — „Шта наопако! изишла твоја жена!“ повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. ИИ.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Чу ли је, леба ти? Комплет вечера за шаку глиста и мува! Је л она блесава? СТАВРА: Није жена блесава, него варује! Помислиш просјак, најуриш га и шупираш, а све ти после по кући прокисне!

Знаш да смо овде по специјалном задатку! ТАНАСКО: Могла би жена дизнесе нешто чорбасто! МАНОЈЛО: А шта ако је Макензенова шпијунка? А шта ако сарађује сокупатором?

А шта ако је у вези с нашом командом? ТАНАСКО: Можда је нека из Кола српских сестара. Можда је жена баш нека патриоткиња... МАНОЈЛО: Патриоти су нас и удесили! Више се чувај патриота, него шпијуна!

МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва! (Улази Цмиља, плачући) ИКОНИЈА: Шта је, још ниси престала?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за Арсом МАГДА,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу

На дванаест година по смерти супруге своје, кад би год по случају изрекао реч ,,жена моја”, би му потекле сузе, као да се тај дан с њоме растао.

обремењена, ибо осим обичнога товара у вештма на[х]ођасмо се ту около 50 персона пасажира, од којих половина је била жена и деце, који сви прелазаху у Мореју.

Такове вриске жена и деце не би[х] рад већ у животу чути. Мој друг Максим и ја нисмо о себи ни мислити могли, сматрајући на страх и

добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година нејма му ни гласа ни трага. Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи. Питам је, зар не може другог мужа наћи.

И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може. За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу?

На пример, стара баба, која већ није за рађање деце, нек се не удаје ни први ред, некамоли трећи и четврти; а чловек и жена јоште при младости и снаги, који могу чада рађати и [х]ранити, а несрећни су били у три брака без сваке њи[х]ове

Беспослен и луд остави жену своју, младу и здраву, оде, изгуби се и нејма му ни гласа ни трага! Зашто да жена стоји шест година залуду? Она би ласно за толико времена троје дечице имала, и рада и[х] је имати, дојити и [х]ранити.

Кад би гди по лепи мести пешице [х]одили, ишла би ова жена као да је ветар носи. Но наместо пића, јела чорбовита, зеље и воће јеђаше.

Старо и младо, жена и дете, све ти то инглески. говори, нити им можеш разабрати шта ти људи мисле, шта ли [х]оће. Гледам жене и девојке:

десетак врсти што полезно и разумно после себе оставим, него да сам ја сав Лондон и као Соломон [х]иљаду најлепши[х] жена имао и с њима се веселио и у сласти до преко ушију пливао. Но „о сем до здје”, штоно реч.

и по много реди за исту реч имао кога питати. Старица, мати учитељева, жена његова, сестра, брат, сна[х]а и ко би год у кућу из комшилука дошао, сви су то били моји предраги и мили учитељи, и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље.

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити,

Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху

Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. Кушмељ зинуо, те га жена гурну. — Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука!

— Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.

Он је израђивао обућу фратрима, стога му и примише сина. То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.

Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св.

— Зашта? — Да, зашта? Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик фратар и твоја жена? — Ништа, при богу; нисам ни познавâ оне људе. Нико ми ништа од њих није био крив. — Ма како то?

Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу

од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.

— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам — вели Чагљина. — Главна је ствар: част. Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.

Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице са својом женом. Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право. А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с њом, ретко и увек строго.

хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео да му само дукати проносе глас, да вреди само

Ђорђе сиђе с кола, стаде и загледа се у густ дрворед јасенова заривен у таму. Као кроз сан чује: — Облизнила ти се жена, Толе! — Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао!

Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А. не би смела ни да му каже: жена говори само кад је муж пита и кад су у кревету. Руке јој опуштено, лако лупише о црну даску.

Снег је црн. И ветар је гарав. То невидљиво што није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд,

То невидљиво што није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета,

— И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи... — Ноћас ни ока није склопила — седе и рече не гледајући га. — Његова је жена. Ја се не мешам у те послове. — десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром.

добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница?

Човек носи плехану пећ и велики дењак ствари, а за њим иду два малишана са лонцима у рукама и жена са дететом у наручју. „Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?

А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право? — Твоје је, Ђорђе, твоје, немој да се љутиш. Мени је тешко... Жена сам ти, увек смо се лепо договарали. Он је мој брат. Није Аћимов пасторак. Он је у наследству равноправан са мном.

Нисам ни годину дана проживела као жена, ни као Анђа Толина што ни хлеба у кући нема, ни као она нисам проживела, и она је срећнија од мене.

Поквареној души Аћимовој само да је жена лепа, зна га добро док је био млађи. И ова, његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу! Жена даде знак мужу да оде и провери. Овај позва суседа и пође Татагиној кући.

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача. — Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена?

— Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена? — старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...

— старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...

— Шта да радимо? — забрину се цар. — Принцу је опет досадно! Чак и када му се син родио, и када Му је жена побегла, на принчевом лицу био је исти израз. Мучила га је иста досада, иста туга.

— Жалиш ли за дворцем? — упита је. — За хаљинама у дворцу? Жена одречно одмахну главом. — За сином жалим! — рече. Следеће ноћу принц се крадом увуче у дворац и изведе одатле сина.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

поверења у Вучића, на Кнеза су сада мотрили не само српски жандарми и руски шпијуни него и његов брат Јеврем и његова жена Љубица. Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза.

Као да га је одасвуд чекао добитак: и са земље, и из трговине, и из војевања, и од жена, и од речи. Чак и од људи, чинило се.

Недељама су га, после, неговали. У истој, турској кући, у мутваку. Мирис ванилије, по зидовима, под кораком жена. Силник је давно био отишао а од њега је Вишњићу на образу остао ожиљак. Није марио.

Када се Змај, 1833, родио, Кнегиња Љубица је била готово млада жена и ауторитативна српска кнегиња. Кад му је било десет година, она је умрла: тада више није била ни ауторитативна, ни

непрекидно се градила као да не примећује његова издајства а он није крио како примећује да она постаје све мање жена.

Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива. Увече, док је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над

Није јој сметало што је једино у очима странаца Господарева жена, док је у очима свих других само Кнегиња; све чешће, била је Господару и сарадник.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме... Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме.

топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена. Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно...

У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена, и звери. И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био!

Веселе ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте

М. Ракић ЛXВ ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.

Смрт је тако лака. Ал' пратила њена, Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци и чоја Све то тако грубо и сурово дира, И гнусобом вређа

Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно у младим данима мојим.

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају.

М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.

Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!

у мени Противника има, ма да га се плаших; И чашу што се прелива и пени Дижем у славу традиција наших, И лепих жена! Нек' њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

При том дознадох ово. Птолемајос други - храбар, какав је био - два пута се женио. Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше

Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра. Зато га и назваше Филаделфос.

То мораде и Марцелус дозволити својим војницима, али им најстроже заповеди да штеде животе слободних грађана и част жена, и да их не одводе у робље. Освајање Сиракузе ишло је постепено, кварт по кварт, а са њим у корак њено пљачкање.

Он се не обазираше на довике и опомене својих суседа, на кукњаву жена, на плач деце, већ црташе у песку последње геометриске фигуре свог дела. У то закуца неко на вратима.

И он не би дошао одатле овамо да га није куга потерала“. „Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?“ Остала деца ударише у смех и поучише малишана да је куга једна страшна прелазна болест.

„Маните!“ рече жена апотекарева, „они су већ израсли из детињег доба“. Убрзо затим седоше сви за трпезу и осташе ту у својском разговору

Он увиде да његова права љубав није жена, већ наука. Иако је избегавао да о томе говори са својом мајком, њено око је приметило велику промену која се у

Још после дуго година, када је она била удата жена, а он славан човек, посећивао је Њутн, кад год је долазио у своју постојбину, своју несуђену, да јој посведочи своје

Да, у оно доба образована жена била је врхунац помодарства. Отмена жена бринула је више за своје властито образовање но за образовање своје деце; то

Да, у оно доба образована жена била је врхунац помодарства. Отмена жена бринула је више за своје властито образовање но за образовање своје деце; то је препустила другима.

Тој њеној сујети служио је и салон госпође Лавоазије. Такви салони учених и образованих жена били су у оно доба знаменитости Париза, но док се у њима окупљаху посетиоци за књижевну, естетску и музичку забаву,

Кивије се слатко насмеја. „А ко треба да постане његова трећа жена?“ „Грофица Меланија Зичи-Ферарис“. „Познајете ли је, Екселенцијо, лично?“ „Дабоме!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У ЛОВУ 91 У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА

два места, онда скиде ципеле које остави под седиште и одвезујући завежљај с јелом обрати се жени: — Јеси ли гладна? Жена, која је мрдала уснама и са некаквим упрепашћеним изгледом, као да стоји над амбисом, плашљиво поглéдала у мужа,

наслони главу на женино раме, намести угодно ноге између оне прилике што нас је пронашла и мене па се умири, док се жена јуначки напрезала да ревносно издржи огромну слоновску тежину тела свога мужа.

— Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена жена ниских груди, колико да се умеша. — О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева.

За то време ја сам крадомице погледао да се уверим: спава ли човек наслоњен на женино раме или се претвара. Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је хтела нешто да каже.

— Аксентије — ухвати га за рукав преплашена жена — буди присебан. А ви немојте вређати. Па, не знам зашто, гледаше само у студенткињу. Ова је пресече: — Силенце!

— Да, у дискусију! — примети иронично крезуби студент, па убоде кажипрстом у ваздух. — Гле — рече жена која не скидаше очи са ошишане студенткиње и доби још упропашћенији изглед као да ће сместа пасти у амбис.

— Торбе су наше — циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа. — Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено!

— Ово су глумци, мора бити. А кад, као гром из ведра неба, паде ова реч, жена се препаде од извештачене узбуђености студента који се спремао да протестује: — Аксентије — примети она прекорно —

— Свирали сте на узбуну и воз је стао. — Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још несвесно гледао у нас.

Поп, млад, весео човек и попадија, пуна, са великим црвеним печатима, жена „у српски“, нису крили колико им чини част што смо њихову кућу изабрали за ову срећну прилику.

Тешко рањен у груди он је лежао у крушевачкој резервној болници, где сам отишао да га посетим. Том приликом жена се налазила уз њега и неговала га са пуно најлепше нежности.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Касније, кад год сам гледао жуту пахуљу осмијеха што се рађа на измореним лицима патника, погнутих људи и забуђених жена по свим мјестима људске патње, од стрпљивих ноћних жељезничких чекаоница трећег разреда до болница и од дворане за

осјећао сам, као двије концентриране жиже лећâ, црне очи пучанки, морнарских удовица и рибарских невјенчаних жена што су сједиле на прагу сучући међу мрким прстима пређу или дојећи голуждраву дјецу.

Мајка ми је била жена с тихим, дубоким осјећајима који никад нису избијали на површину и експанзивним изљевима. Добра, стрпљива, према

А ја сам бројао испатке и покушавао да им погодим даље смјене. Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети.

А жена се кретала посред забринутих лица не питајући се за разлог тој забринутости, чак је и не примјећујући, не уочавајући ни

А на изнемоглим лицима жена смјењивали су се затомљени трзаји бијеса и немоћни напони оног биједног, изнуреног ја у њима, навиклог да се показује

удаљености остали су потпуно безуспјешни: дјеца би само пренијела своје испитивачке погледе и своја отворена уста са жена на мушкарце, да их час затим, с одмореном радозналошћу, опет врате на жене.

посјета или стране чељади, опомене су бивале оштрије, а сам обред усекњивања, из пажње према гостима, праћен ћушкама. Жена готово није ни излазила из куће у друштво, у кавану, у цркву, већ једино на тржницу, а и тад неуредно и аљкаво

Одступања у погледу виолине у корист жена ишла су већ много теже. Изругивали смо се томе, али смо и сами наслућивали нешто издалека саблажњиво, трачак мигољивог

Дјед омјери овал преносећи рашестареним педљем димензије с распјеваних жена у боскету на акварел дрмаве прабабе: као наручен!

фигура старог Егидија, забијељених очију у патетички изобличеној гести према прозорима наше куће, и пријетеће песнице жена из мјеста, и њихово пучанско иживљавање у гњецаво болним потанкостима, и причања о девојци на одру, усана разједених

Ако ти међу равнодушним, собом заокупљеним људима, неко пружи руку да те извуче из неприлике, то ће увијек бити жена. Оне ће имати кудикамо више схваћања за твоје бубице, за твоје болећивости.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Батали, човече, сав сам гола вода. Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар.

Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!... Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...

И његове везе почеше да избијају на видик. После три недеље опази их прво Станкина мати. Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.

— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. — Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете! Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку.

Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! На томе се сврши разговор. Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.

Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо! Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.

клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: — Ништа ти не знам где је.

— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи. Што да ме називају свакојаком? А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће.

— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. — Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.

Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајућ

— рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. Утом деда завришташе, а у кући закука жена. »Шта то њима раде ?... Откуд тамо други хајдуци ?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу.

наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде ! И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И

СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ

ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И

— Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе. Жена га послуша и уради све како је заповедио.

Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала?

На то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека, па га запита зашто се насмеја. Он јој одговори: — Низашто, само онако.

Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад.

А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја

— па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено! И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао.

— Прођи се, бога ти, старијех бабетина! — стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу гладан ни го.

Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи? Жена као жена, е, бива, оно и треба да послуша мужа, оде доље па сврати стару, а свекрви рече да јој донесе захире и хаљине.

Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи? Жена као жена, е, бива, оно и треба да послуша мужа, оде доље па сврати стару, а свекрви рече да јој донесе захире и хаљине.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела

снова и звука, Ја сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико нема вида, Ту, где и мртве убијају људи, Ту, где је жена појава без стида, Ја сам дошао без бола и жуди. Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.

Све што је у мени — самог мене гони... Ах, радо бих плак'о — али нисам жена! А и нашто сузе кад болова нема За пропале часе — минула времена. ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим!

ИИИ Уживања трају док крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да привуче, заведе, очара, И пелену скрије под девичне жуди...

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе. Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка

Она је била отмена дама, Жена једног пуковника, ветерана, учесника многих битака. Никад нећу заборавити три године проведене у њиховом дому.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца.

Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца.

После два дана поново сам био на послу, захваљујући стручној нези жена на фарми. Сажалиле су се на мене баш зато што сам био ”жутокљунац”.

У току другог месеца охрабрио сам се до те мере да сам се упуштао у дуге разговоре. Надзорникова жена ме је често позивала да проведем вече са њима у породичном кругу.

Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци.

Сећајући се њених напомена о духовној улози америчких жена на младу генерацију, ватрено сам описивао своју мајку, а завршио сам причу њеним речима да не очекује даја постанем

Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу изванредних боја и облика. Погребна поворка кренула је у рано поподне.

Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу изванредних боја и облика. Погребна поворка кренула је у рано поподне.

Одједном сам приметио групу људи која посматра шкотску трачицу. Била је то млада жена у брђанској ношњи, а играла је веома добро ”игру мача.

У колиби су становали један стари земљопоседник и његова жена, живећи тако скромно и штедљиво како нисам нигде видео на свету.

Моја газдарица, жена у годинама, и њени млади станари молили су ме да га што чешће доводим на ручак. - Да, доведите га - приметила је

лабораторији на Колумбија колеџу била је слободна увече, а тада сам и ја имао времена, под условом да се моја жена не противи томе. Како је она била племенита и несебична жена, није се противила.

Ћипико, Иво - Приповетке

Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали? — јави се осорно. —Је ли ми? — успрене жена. — Тако !...Да се одморимо. —Па ту? —Да куда ћемо, кад никога не познајемо? —Богме сте погодили! —А што ћу?

На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на се је навукла хаљину, а преко ње сукнени саџик.

И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је...

—Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи. —Приповедај!

Ипак јој се учини као да су комшије и придружи се њима. У разговору једно с другим жена се изјада, тужећи се на рђаво време и никакву зараду. —Ето, не прикупих ни за превоз! —Па како ћеш?

— изненада ће Цвета. —Ја ти рекох, а ти ради како знаш! заврши мирно Загорац и оде од ње. — Куку мени! — ухвати се жена за главу. Напослетку с мора звижну. Сви пожуриле на мост. Пароброд пристаде.

—Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет!

—Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази! — љутито ће морнар и истера је напоље. За њом изиђе и Марко.

Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком. Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши.

пут она се ослободи и попође по палуби, и чисто осјети у души наглу промјену, и трепавице јој задрхташе кад између жена упозна ону што је видје на жељезничкој станици гдје очајава над својим замирућим чедом. . Примаче се к њој.

Примаче се к њој. Гледају се и заметнуше разговор. Туђа жена на италијанскоме језику прича јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему свијету потражи

Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха појављује жена капиџија. Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из

И тамо и овде жена се заједно са соколом у лету, а то значи високо на небу појављује, и обучена је у небеска тела: Полетио сив

сећању истога часа искрснути добро познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.

(Откривење, 12.1) Слике небеских тела у која се жена облачи, као и сам њихов редослед, толико се међусобно подударају у Откривењу и у народној лирици да се без већег

и у народној лирици да се без већег колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је

дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама њеним значи да

А имају подједнако три стиха и три мотива или слике. У оквирном су делу соко на небу, висока градска врата и жена која их чува. Певач је овај део добио преуређењем једне устаљене, формулативне схеме коју налазимо у више песама.

угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу слике по пореклу из Апокалипсе: сунце, месец и звезде у које је жена обучена. Композиција песме, као што се већ и на први поглед види, усмерава и води наше опажање од споља ка унутра.

твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За коју бих све учинио Волела бих да имам Једно мало зелено дрво Да улицом трчи за мном.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.

ЧЕДА: Знам ја то, али како можете да нас шаљете госпођи Петровићки, кад неће жена ни да нас прими? ДАРА: Није била код куће. ЧЕДА: Била је, шта није била!

Волим, каже жена, да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу. ДАРА: Слушам вас ваздан, а и не скидам шешир.

ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити... ЖИВКА: Напослетку, и не марим за госпа-Драгу. Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната!

ЖИВКА: Али ја сам поштена жена, господине! НИНКОВИЋ: Екселан!2 Па то је баш оно што је интересантно, јер кад непоштена жена има љубавника, то није

НИНКОВИЋ: Екселан!2 Па то је баш оно што је интересантно, јер кад непоштена жена има љубавника, то није више интересантно. ЖИВКА: Но, само ми још то треба.

Ен же комплике ме тре дистенге.1 ЖИВКА: Али ја бих, господине, желела да останем поштена жена. НИНКОВИЋ: Па останите, ко вам то брани! ЖИВКА: Како то „па останите”, а овамо бриџ?

Ама, ви мени нешто много увијате, па ће на крају крајева да испадне као да сам ја непоштена жена. НИНКОВИЋ: Пардон, мил фоа пардон!

Него, дедер ви, душо моја, видите је ли ту гдегод моја жена. Хтео бих да разговарам с њом. АНКА: Хоћу, само, је л' те пристаћете да вам испричам сан? ЧЕДА: Разуме се!

ЧЕДА: Ја се надам. ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар.

Разумем да кажеш: треба ми кућа – добро; или рецимо: треба ми зимски капут. Све то разумем, али: треба ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем. ЧЕДА: Па јест што кажете.. .У вашим годинама.

ЧЕДА: И то је истина. ВАСА: Па дабоме да је истина и зато, видиш, питам ја тебе као паметног човека: шта ће теби жена? ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна. ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

у XВ глави, обично се говори као о ванредно чулним, са обнаженим телима срамежљивих девојака и распомамљених младих жена.

А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док не замакну за угао.

Зато се као исправи у седлу, одупре о узенгије”. 118 После прве брачне ноћи Аница, јунакиња приповетке Покојникова жена, у раздање се искрала из постеље и усамила у башти.

Прво што ће јој пасти у очи биће, наравно, одевање: одежда је код свих груба, крута и јака: код жена су кошуље „чак до пета допирале”; код мушкараца јакне су допирале „чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде

Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође, опет, у једну општу женску. Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.

бекство из Пчиње у варош, у туђ свет, где су се сви на један или други начин изгубили, обезглавили: и Марко, и његова жена Стана, и син Томча. Разуме се, много више почињенога греха има код Софкиних предака.

158 Као и толики силници Станковићеви, после злостављања Цигана он ће прећи на жену: „Жена му, кад види да он почиње већ то да тражи, бежи и трчи кући. Зна да ћеон сада њу.

Да ли што га као сестра, мати [породична љубав] толико жали, бди над њим, што га толико воли, или као жена, девојка [еротска љубав].

громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући. Облачећи га брзо, она му је љубила чохе [. . . ].

прво пробуди, искочи из постеље, па онда одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и скаче по земљи, да би на крају ускочио у

забринути Вук Исакович - у последњој сцени треће главе - заузда коња због лошег знамења на путу (тада га је код куће жена варала с рођеним му братом), у истоме трену „упија” својим „очима влажно небо што се било наоблачило”.

На пример, из прве верзије романа: „Не паде му ни на ум, / да помисли, / да га жена, / код куће, / вара”. 286 Касније су - свакако под утицајем нових правописних норми - брисана два прва зареза: „Не

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често...

Разговорићемо... Дај ми да погледам своје дијете! — Куку мени, што нас овако ојади! — још једанпут хукну несретна жена, па спусти ожег и пресечена у снази приђе те затвори врата.

Кроз три месеца, кроз три године: и хоџе веле да тако пише у ћитапу. Спаваће са њим у његовој одаји; његова се жена неће од њега крити. Задруга му је велика и јака, стриц најмоћнији у крају Арнаутин, први беговски наушник.

Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и честито: само ће се мртав одвојити од Јаблана!..

Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога. Мајка. Али и једна чудна жена, чија је цела појава јасно говорила: „Чујте и видите — нећете ми се наслађивати!..

Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење. Баш тога тренутка прилазаше Кариманова жена, средовечна Арнаутка без уобичајенога покривала а богато, по обичају, одевена.

Такође, крупна, но боље очувана и негована, та жена беше прекршила обичај, појављујући се на скупу где су људи, где је чин искључиво мушки.

За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.

И жена Арнаутка за црном срамотом својега мужа. Поткошена, као по срцу ударена, као да иде за истин– ским носилима. Па се љуто

Трећи пут је баш твој стриц Миленко дошао и готово на силу од жена узео гребене за вуну, па их ни до данас није вратио. Хе, ја те зулуме никад не могу заборавити!.. — Пхи, побратиме!

Било га срамота од жена. Замисли, изгледао је као какав Бугарин... С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час.

Биће весеље, зирне и гочеви, ех Анадол је ово и празник за младост кад пада јечмени сноп!“ — „Аман, па ти си моја жена!“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!“ – „Кад би те неко и питао, бре!..“ – „Ћути, кучко!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

„Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.“ »Орао« 1891.

„Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу!

Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу. Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била.

Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.

Тако прође пет-шест дана, жена зове га Па га опет шаље риби (дуготрпљивој) Да јој каже нову жељу њеног господства.

ЂАВОЛСКА БАЛАДА „Што ћу, Боже, што ћу, Жена ми се карта!“ Тако је лелекô У Негдину неко. А ђаво му шапнô: „Хихи, хихи, хи!

Ох, многи је тако у грехове пао! А његова зверска не гаси се жеђа, — Сад ти већем дере и кожу са леђа. Жена ти клекла пред душмана твога, Лелечу ти деца код његових врата; Залуд га преклињу: „Ох, имаш ли Бога!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена? ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови аљина опанчарица? Ах, саме даске морају од жалости плакати!

ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена? ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови аљина опанчарица? Ах, саме даске морају од жалости плакати!

Службеница, службеница... препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.) Евицкен, Евице!

Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.

ПОЗОРИЈЕ З. (Соба код Феме) САРА и РУЖИЧИЋ ступе САРА: Ова је кућа госпоје от Мирич. То вам је жена, то је госпоја што јој нема пара. Што она части, не части ниједна. Особито је за нобилитетом погинула.

Сузе лијеш кад га једеш, Ал’ га зато опет једеш. Са музама прави брак, Јест блаженство, то зна свак; Кад по кући жена псује, Муза мене тад милује; Кад је жена неочешљана, Муза мени иде сјајна.

Са музама прави брак, Јест блаженство, то зна свак; Кад по кући жена псује, Муза мене тад милује; Кад је жена неочешљана, Муза мени иде сјајна. И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6.

И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6. САРА, РУЖИЧИЋ САРА: Но, како вам се допада мадамојзел?

РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже? САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена. Она и вас на ручак позива. РУЖИЧИЋ: Велкоможни трбуве, Твоје силне меуве, Гоне гладног певати, Гоне стихе правити.

САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и

САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика. Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу.

(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но нимфа љубјашчаго тја Свјатозарја. ЕВИЦА: Ја се радујем.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће

Краков, Станислав - КРИЛА

Једноликост је стварала опсену да су и други такви. Музика их је опијала као обнажене груди жена. Они су мислили да су већ победиоци, и да продиру као варвари у освојени град. Тада би пљачкали и силовали.

Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила. Жена је осетила додире мушкарца и покренула се куковима. По двориштима се певци распевали.

из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа... да ли живе они?.. — Ха, мислиш жена те се сећа... — Ма ђаво са женом, али деца... Људи се будили. Враћали се у куће и залазили дубље.

Васиљ, са прљавом брадом довео је кћер официру у први сумрак. Баш када је једна дебела жена у дворишту музла козу, Васиљ је скрстио руке на појасу, поклонио се, и молио да му војници са бачија овце не дирају.

Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље. Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу.

И сви су тражили жене. Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута. Жена је било у граду много. Ипак су и њих доносили лађама као и трупе.

Ипак су и њих доносили лађама као и трупе. У Главноме штабу установљено је одељење за набавку жена. Било их је свуда. Било је читавих блудних улица, које су мирисале на помије и сапуне.

Често је то био доказ савезничког пријатељства. Било је жена које су дрхтале голим трбусима и тресле дојкама под светлошћу сијалица.

Вратар се дигао и скинуо капицу. Авијатичари су улетели као помамљени. Покотрљали се по трави, преко жена, улетели у собе где се парови знојили у загрљају, уштинули власницу за дебело месо — један од њих је био њен љубавник,

Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега. Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ... припремте дланове...

Ови се сами угодно цепали, и поред надзора албанских стражара са црноцрвеном јаком. Док је у мору, крај жена било весело и свеже, у болници је било запарно и тужно.

— Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име. — Кајмакчалан, 2525 метара...

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије ми допушта да се дивим, под условом да је индиго материју жена сама ткала а не купила у европском дућану. На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке

чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном

набора са дивним осенчењима, широке блузе завршене чипкама, што све показује да откако су се заљубиле у тоалете жена првих гувернера и команданата, па то измешале са својим свечаним одећама, још нису ту своју љубав напустиле.

“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.

Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући. Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!

Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан. У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити.

У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити. Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим

Крај села нешто што треба да је гробље. На гробовима луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету.

Прелазимо скелом реку Бандаму. С друге стране реке група жена и људи необично дивљег изгледа избегава да сусретне наш поглед.

Нова осветљења показују да међ старицама сасушених груди постоји понека млада жена, чије чврсте груди друкчије подрхтавају у игри. Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!... Бабо, сад гледај доље, налијево, још мало ниже Стамбол-капије; онђе на ћошку...

ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука! ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је!

Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!...

ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на Делиграду храбро погинô. Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Свакога чекају код куће жена, деца, непосејана њива, непокошена ливада, ненарањена стока, неплаћен дуг. Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда

после се окрете мени: — Кажите му да ћу га дати под суд, стрељаћу га, обесићу га — неваљалца, жену једну; јест, жена, то је његово право име.

Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње. Дужан сам јој тако јал' ће бити 18 гроша, јал' рубљу. Она то зна; неће

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Варда... Чувај... Варда!“ — разлегали су се узвици људи и врисак жена, при налету дивљих, босих коњаника, у кошуљама са задигнутим рукавима.

Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа. А на једноме зиду налазила се урамљена фотографија неке младе жене, која, опруженом

Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода... А овај се рат, као за инат, одужио унедоглед. — Знаш... жена је ка мазга — објашњава чича Данило, резервни капетан. — Усићи се наједном. Море бијеш је, море милујеш, море мазиш...

— Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете. А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући.

Али он ме повуче и завири у другу. Тамо је већ био један пар. У трећој нека жена са децом. У четвртој је седела једна дама. Он уђе. Запитао је на италијанском да ли је слободно, и сео је поред ње.

„Не брини, биће хлеба за обојицу.“ — Ја не волим ортачину ни у пићу, а камоли када је у питању жена... Али шта могу!... Уосталом, посматраћу биоскоп. Наиђе разводник и понуди програм.

Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена... Зуби су јој штрчали изнад усана, а једно јој око бело и стално отворено. Јадна и жалосна..

Обукао сам се брзо и пошао у нашу војну делегацију. На улицама сам сретао усплахирена лица људи и жена. Или сам виђао групе људи, који су о нечему разговарали забринуто.

Пало нам је у очи због тога јер смо на италијанским станицама виђали беспослену гомилу људи и жена, који су дочекивали и испраћали возове.

Иако их нисам познавао, осећао сам неко лако узбуђење. Можда и зато што већ толико дуго времена нисам био у друштву жена... Али своје стање крио сам од Томе. Јест, тако се звао... Ето, видите.

За време мира човек се ипак некако свикао на њих, али у рату, кад се изиђе из рова, жена представља једину срећу и радост. Е па, брате, нека им је хвала и за то... — Ња! — упаде Лука.

— Знате... не знам како да вам кажем... Уосталом, ви и сами увиђате... Ја сам удата жена. Али између мене и мога мужа постоје извесни неспоразуми. Има већ годину дана како се нисмо видели. — Он је на фронту?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Павле Соларић О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ Како ново што поникне, немирни су људи, Ако ли се жена тиче, јошт с' оштрије суди. Пјесне моје читају се; онај оно каже, Намрштени знам да веле: „Не лукавнуј, враже!

Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази. Јошт није ни зора зачела светлити, Жена мужу почне јутрењу читати: „За какву ја голу, јадна, шипку пођох!

Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази. Јошт није ни зора зачела светлити, Жена мужу почне јутрењу читати: „За какву ја голу, јадна, шипку пођох! И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња!

Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска. Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’.

Није бриге за то ни да се задужим, Само када теби велељепно служим; Жена, ћер и син ми, по најлепшој моди, Треба само теби у свем’ да угоди, А за господарство кућно није стало, — Ком’ би

” Да је лепа, рећ се мора, И сличнија красу двора Нег’ обичног стана, А притом је научена Шта ће радит као жена Сходно воспитана.

Како не би нашло свога Друга, себи сподобнога, Таке цене благо, Кад и мушка ћуд захтева Да сујетом жена сева, Било шта му драго! 1858.

стр. 32—6, у низу других стихова, без наслова; наслов песми сам дао ја. — Драго Теодоровић (заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених

— Глупаја и звјерообразнаја жена полна јест пустословија, а совсјем ничтоже знајет. Она сједит пред дверми дому својего на столицје, или показујетсја

Побуждавајет и призивајет равно веја мимоходјашчија, и онија которија пут порјадочниј мимоводит. Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест чир в

Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест чир в кости јего.

Чрез разумнија жени дом устројајетсја, но безумна својим дјеланијем разорит сеј. — Глупаја жена всегда јест готова смјејатисја, охотно проводит времја своје с мужескими лицами.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ

ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости! Ја одох с твојим поздравом Охрабрит срца жена млетачких... (Леонардо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: (гледајући за њим): Жене сте сви!

СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу.

СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље!

СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми!

Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу утробу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А што је невера?

Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну. Марта, Ђурашкова жена, опомиње међутим заверенике да беже из Црне Горе.] ЧЕТВРТИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Ноћ.

СТАНОЈЛО: Сердару седи, ми га немамо! БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам

) Човек је, веле, чедо љубави — Да ко је пород злобе, зависти? Или су ово двоје близанци, Што блудна жена, срце човечје, С јараном својим — црним ђаволом — Незакониту љубав проводећ Изневереном мужу изроди?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И све помрије, леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више

“ Тако је то паметна и учевна жена! Судац: Баш тако учевна? Давид: О, не питај, господине, то је чудо једно! Да ти се, којом срећом, јутрос било оклен

“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине!

Море бити да је научила и од царски' оружника и од књегиње, а кнегиња је баш зорли, кабасто учевна жена. Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке!

То ти је награда.“ „О, добре царевине, крст јој љубим!“ — лијепо ја од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини.

“ „О, да добре царевине, милостиви Боже!“ — занесô се ја и лијепо јаукну' од некакве силне милине, а жена и дјеца од велике радости зајецаше. „Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!

Него ви њега осудите. Ако га не осудите, скочићу у Врбас, јер жени не смијем на очи. Судац: Зар ти је тако жена наопака? Давид: Е, мој господине, не до ти Бог ш њом живити!

„Зар си удовицу оженио?...“ Судац: Вас се двојица не разумијете. Мене ћеш ти боље разумјети. Је ли те та твоја жена, на име садашња, оженила као удовица или као дјевојка? Ваљда сад разумијеш?

Ваљда сад разумијеш? Давид (зачуђено): Ама, господине, немој ти барем бити будала! Како ће мене моја рођена жена оженити?!

Како ће мене моја рођена жена оженити?! Писарчић (напреже се озбиљно да разјасни Давиду): Је ли та твоја жена, на име коју сад имаш, је ли, питамо те, била прије оженита? Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.

Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља)

Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба

Као какав дивљак азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам,

И то сунце моћно чини му се као Нека измождена и продана жена, Увела блудница, с које сјај је слао, А она раскошно открива рамена.

ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.

ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? (ИИ књига Самуилова, XИ, 2, З) Страст је закликтала на лешини Вере, Страст што чини усне модре и

— и одједном он се страшћу зацерека. Са јелових гора слазила је Жена. (1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да

Чује се рзај коња који стижу. Царе, да ли ће војска испивена, Којој из ока кикоће се жена, Разбити ветре што за влашћу сижу? Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона?

једна зором у освит нас буди, Жудња једна вас дан у срцу скривена, Жудња једна ноћу сажиже нам груди: Шта ли ради жена?

О, разумем пада страховити тресак: Ја сам био глумац и пред самим собом. ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје?

ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје?

Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права? ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге, Усне скуп сласти, осмеха и туге, Косе

Рашчупане косе, раздртих рамена, Бићеш свакодневна слика ситних жена. Опроштај ће доћи кô пресуда грозна. (1917) XXXИX Зашто кад ме твоја реч горко заболи И када кроз тебе све у

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ДРУГИ 31 СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда

” јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља. Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра сакрити своје. И то због једног полића ракије.

То вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена: е, 'ајд' сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непоштена?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа кући на дан када му се жена преудаје (образац који је своје најславније остварење добио у Хомеровој Одисеји).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ ..Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул. НАРИЦАЉКА ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ (Давидов плач) Гилбоа! Гилбоа! Газела твоја, Израиљу, пропала је на брдима!

И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена. О Јонатане, Како су најхрабрији, тамо, попадали? Зашто је наша слава морала да подлегне?

О Јонатане, Како су најхрабрији, тамо, попадали? Зашто је наша слава морала да подлегне? ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи,

Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина. Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.

Јер када би она, онда шта је остало за друге? Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.

бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.

— она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво. Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе.

Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола. Баба Стана сиђе и приђе кући.

од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.

И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила. Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).

Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63). Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л.

Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије

Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн. Херц., 2, 1894, 409; слично у ГЗМ, 19, 1907, 489).

На Нову годину жене мећу б. за десно уво, а мушки за капу с десне стране (СЕЗ, 19, 20); исто тако б. за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб.

Б. се накађују и сипљиви коњи (іб., 333). Најзад, б. радо употребљују породиље. Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б. (іб.

или девет угљенова од лозе, стављени у воду, употребљују се при бајању кад је дете уречено (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 388). Жена којој се деца не држе, треба — кад осети да је у другом стању — да се окупа у води у којој је потопљена вучја јабучица

Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).

; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в. јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в.

јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в. оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8. Упор. Вук, Посл.

Софрић, 75), тешко је рећи. Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије. Жена која нема деце а жели да их добије, треба да се пре сунца окупа у води са које се напио жут бик и у коју је стављено

зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з.

Ћипико, Иво - Пауци

Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.

—Уђи! —А што? — учини се цура невјешта. —Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице.

Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу.

А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци.

Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше. — Раде! — јави се жена. Добре ли сам среће, жедна сам! Раде се окрете и зачуди.

Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје?

— упита је Раде, само да нешто рекне. — Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва! Ћуте, а види се, жена би разговарала. Али како започети? Одбјегла га док је Раде лудо дијете био.

—Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена. —Знаш да јесам... —А имаш ли дјеце? —На путу је, — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан.

Раде погледа у сунце. —Идем, Машо! —Збогом, Рад! — поздрави жена и надода: —Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе... — А што не бих?

—Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо! — осијече жена. —Биће да је тако... Жедна си ... —Пићу из твоје руке, да и нијесам. —Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.

Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ... Чујеш, би ли сада бјежала? — Не бих! — одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови.

Али, ето, што бих тајио, потражих тебе... И нађох те. —Било са срећом! ... А што ћу ти ја? —Што и жена, — одговори Раде и, испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То је код њих као од шале. Жена причучне, породи се и настави да ради као да се ништа није догодило. Димитрије Најзад се и Доротеј вратио.

Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква домаћица, да сам жена господара ове куће. У реду, ја знам да је он монах и да му је забрањено обраћати пажњу на жене, али зар није могао

Јања је умела да додели своју ствар тако здушно и од срца, да је у томе погледу за три копља одскакала од свих жена које сам познавао. Радила је под човеком као воденичко чекетало. Кошутица моја.

Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату. То је жена властелина моравичког Лауша, челника и војсци предводника, онога истог Лауша који је тукао Грке у Пологу.

“ „Лепа је“, поновио је властелин. „То ми је жена.“ Властелин ништа није рекао. Зауставио је на мени свој водњикави поглед. „Лепа је“, рекао је поново, много касније.

“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена. Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија?

Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме

Опет се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор Алимпијевић звани Кирча.

Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је

Истога дана кад је Јелена, властелинка, Лаушева жена, протерала Јању са Куле, нестао је и Ћирјак. Нико није видео да ли су заједно некуд отишли, или је Јакос пошао да је

Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог? Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај.

Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај. Она је била власништво свих нас, сувише лепа жена да бисмо је препустили само једном. Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

у вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена и звери. И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био...

Чујем ли варварски усклик ахајских песама бојни'? Ил вапај тројанских жена у овој крвавој војни? Не! У логору своме, уз песме и гласне трубе, Кресиду Грци љубе. Дан је окончан бурни.

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, Иако то беше давно, у младим данима мојим.

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају . . .

“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим.

Весеље ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију, Свилени пеплони њини по поду мраморном пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте

Пред самим олтаром светим, Са црним дугачким велом, клечаше некаква жена. Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге.

“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову

Клисар је још јутрос зором отишô до блиског града, А намигуша жена сама је остала сада, И сад проводи шалу. Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа.

Стравична тишина нека владаше у пољу само, Кô да је престао живот под струјом мртвачког даха, И грешна жена се стресе од неисказаног страха, Сама, у пустом пољу...

Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад. По тешкој потмулој јеки, Клонула осети жена све своје очајно стање, А муња изретка блесне и ветар затресе грање.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

пријатељице, не само због његове моментане актуелности него још више због тога што у њему игра видну улогу једна лепа жена. Толико лепа да се ни њено име не може равнодушно изговорити.

духовита, поносита, осећајна, а одрасла у друштву научника, песника и уметника, Клеопатра је била најизображенија жена старога века.

Но поред свега тога, била је жена од главе до пете. Зато јој се мушкарци нису могли да одупру, а то је она тачно знала и рано испробала.

“ - „То си и заслужио!“ просикта његова жена. „Нисам ли ти говорила да се не примаш тог бедног званија! Од чега да живимо? Од ваздуха?

Али он не слушаше шта она говори, него мишљаше, заиста, на своје звезде и бројеве. Жена не преста да зипара и чандрче, но Кеплер јој умаче међу своје звезде, прелиставаше, дању и ноћу, Тихове записнике и

- „Јохане! Вечера је на столу,“ чу он где му жена викну баш у тренутку када му његови цртежи обелоданише тај важни резултат.

- „Донеси ми брзо светиљку, за вечеру немам сада времена.“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог. Он поче да говори са самим собом: „Моји цртежи ми говоре да је отстојање

Но, Венера правила ми је великих тешкоћа. Разумем и волим када жена није сувише предусретљива, али баш толика резерва није потребна.

Ови су ми причали да путују у послу Лиге Жена. То хумано друштво намерава да на Месецу подигне један санаториум, очекујући чудотворног дејства од Сунчевих зрака,

Но она не губи тим ништа од своје женске грације, а њен лепи костим постаје, као што видимо, све модернији. Жена остаје увек украс природе и циљ наших жеља у свим поднебљима и временима.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Особито са реке да озида, јер, кад надође, цело им гробље носи. Па има тамо нека стара узета жена. Све јој поумирало. И нареди: нека је у чивлуку вашем пусте да тамо, у каквој шупи, ноћева. ТАШАНА Хоћу, хоћу!

И то не вољен услед поштовања, што сам први, највећи, или што, ако је жена, код ње изазивам страсне, љубавне осећаје, не то, не тако — него да воли мене као човека.

И ево, ја сам сва твоја не као жена, већ као сестра, кћи. И ако ти то чини добро, ублажава бол, кад год зажелиш, дођи и седи, докле ти хоћеш.

ТАШАНА (гневно): Тако: нечија, туђа. Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена. Као удата, чак ни жена свога мужа, него Ташана, снаја хаџиСтевана. Када сам била грљена и љубљена, опет не као Ташана него као венчана жена.

Када сам била грљена и љубљена, опет не као Ташана него као венчана жена. Ни мајка није смела да ме воли, колико ме воли, бојећи се да се не осрамоти; ни отац, бојећи се да се не понизи.

Слушам. Ти и Бог, дедо. МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту. (Доводи Ташану): И сада ова, не жена, него мајка, она ће ти друга мајка бити. Она ће те хранити, чувати, неговати.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако. Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке...

Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена. Чуо сам, добио би још једно унапређење, али се свадио са старијим радником, и још Мађаром. Не знам шта ће му Бог дати.

Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство. Жена и деца су код њега, нашао се и за жену неки рад, живеће се.

То му је Ристана оставила некако у аманет. Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде. „Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.

Смрт Срећкова бацила је старог оца у сав ужас старости и немоћи. Жена која је залазила да погледа кућу, почела је да поткрада домаћина немилосрдно.

С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина. Такође на католичком гробљу, нико више не зна где,

Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој. А уз дрвену католичку капелицу легао је на последњи одмор живахни „господин жупник”.

Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу. Вели, он и жена му Ката мало да не гладују; ето и види се на њима, суви су као трска. Тражи или већу плату, или више брашна.

Што је човек! Сузу не може да убије!... А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева.

Узео је жену с којом се упознао на броду путујући за Трст. Довео ју је, и венчао се с њом. Чудна беше та жена. Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге.

За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења. Ватрена жена просто је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право блудничење већ више него зрела човека и жене која

За мало више од годину и по брака, а Петрова жена је сахранила мужа, крстила ћерчицу, и вратила се родителима. Паланка сад поче да назире авет раздеобе имања.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Кад се жена, која је после дуговремене кавге и свађе од мужа отишла, ходатајством добри пријатеља опет мужу поврати, није ли то

Тко ће његово положеније описати? Он сожаљиваше свога љубимца Велимира да није као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и

Тако, на пример, кад жена за мртвим мужем уче и лелече, јошт и на гроб његов као мртва пада, шта је ту друго него шпекулација за удадбу?

Кад жена пред мужем плаче, и са сузама своју невиност потврђује, шта је то него трговина невиности под барјаком суза?

— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче; ове се сузе

кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче; ове се сузе зову: сузе крокодилске.

Кажите, молим, шта управо желите?« Сваком лонцу заклопац; премда има и такови жена које, не сматрајући што нигда уста не заклапљу, опет желе мужа вечно заклопити. — Но да дођемо к нашој Чимпеприч.

одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек

Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење наши девојака и жена за њи, као и за нас саме, нужно и спасително.

Тог су мненија и месечне жене. Али мужеви у месецу имају лека да тајне своји жена и преко њиове воље докуче. »Молим, г. сочинитељ, би ли се могао тај лек докучити?« »Шта ће ти лек? Зар си ти доктор?

« Али овим средством не само жена него и људи тајне могу се докучити. »Ја би желила какво средство којим само мушке тајне на свет изилазе.

Што се пак читатељки и читања тиче, познато је да и такови жена на свету има које не знаду читати, па опет другдаш по цео дан по кући читаду.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Вероватно том приликом, настало је и мало ближе познанство између њих, те му је од тога доба кројачева жена служила као модел.

То је спремање нешто подуже трајало и, на крају, сопранисткиња изгледа да је добро схватила соло, али га композиторова жена није схватила.

И место аплауза и ките цвећа, што је сопранисткињу очекивало на концерту, композиторова је жена, на главној проби, разбила о њену главу нов новцат кишобран.

велики човек, он онда, разуме се, и своја приватна писма удешава тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе и одговорила.

Како сам данас плодан писац, вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као писац, још немам.

од себе, презиру га и моја сестрица и њене другарице, а изгледа да га презире и она буржоазија у прозору: зајмодавчева жена, распуштеница директора банке и порцуланска девојка.

— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове?

Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад

ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад дању код куће.

После тек видиш он носи шешир ухваћен у шверцу, а његова жена свилену хаљину опет ухваћену у шверцу. То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар.

Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д турски нужник, а Ф тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно зипарала по школском ходнику, наслањајући увек руке на кукове, те личила на слово Ф.

Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо, моја жена; док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Јурили смо путићем један за другим, и улетесмо у село, у које су замицале и батерије... Као да чујемо врисак жена и деце. У пролазу видимо побијену запрегу, мртве возаре. Тек иза села застадосмо да се прикупимо. Коњи су бректали.

— Ајс, напред, напред! — Терај! — Удри га! Напред се чу неко запомагање, као врисак жена, деце, онда ломљава низ реку... кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену.

Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце. Или су се избеглице размилеле по вароши и купе остатке хране. А магацини отворени.

Неки продају брашно мештанима. Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом. — Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли.

— Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена. Пред вратима не беше никога да ме пријави, те закуцах.

Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање. 3аиста, и жена би му се смејала када би он почео да чепрка по овој шаци земље... Човек је онда утрапио мотику жени.

Човек је онда утрапио мотику жени. То је њој разонода, а он је узео пушку, и „јуначи“ се по овим кршевима. Жена га тако више цени и уважава. Али ни увече, на преноћишту, не нађосмо хлеба. У околини није било нигде да се купи.

Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних жена. Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село...

Беше ту и један командант пешачког пука. Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш?

ТАМО ДАЛЕКО Горело је хиљадама свећица, као трепераве звезде, у мрачној ноћи. Поворка људи, жена, деце и војника ишла је лагано певајући побожне песме.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и ускочке главе врбови венци ресе. Купало, прекрасни несташко пролеће.

То доле играју радници и певају витлови у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет: И ја сам млад, И тебе рад, У ње је цвет!

А та је жена била тако суморна И тако стара; И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку, Не би ли се преварила да им зготови

Они нису хтели ни мог имена нити ичијег, ја сам учинио по трећи пут исти ужас. Али ако каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву

ликом који је у срџби Нешто што нико неће разумети Нешто што вас дубоко рани и где не можете чекати да се заборави где жена која лежи на песку изгледа вам толико у вама и толико изван вас где људи који певају изгледају тако изван вас да се

”Јер ја сам чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са

”Јер ја сам чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај!

Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом. Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида.

— рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом. — Одлучено је да будеш жена мог Доглавника! — рече. — Одавде ти нема одласка.

Капљици се, наједном, учини да с Цветом поново некуд путује, да путу краја нема.. Па и нема! ЦРВЕНИ МАКОВИ Жена је почињала већ да стари, али је туга што нема деце није напуштала.

Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и

— Гле, неки су од њих зрели! — ускликну жена и набра читав сноп макових чахура. »Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у

— Ко то говори? — жена погледа око себе, испод себе, али нигде никога није било. »Мора да ми се причинило?« помисли, али глас понови исту

»Мора да ми се причинило?« помисли, али глас понови исту примедбу. Окрену се жена ка месту одакле је глас долазио и виде како из чахура у њеном наручју вире сићушне главе деце.

Био их је већ читав рој, али жена је узалуд покушавала да ухвати, да задржи бар једно. Као ветрић су јој кроз прсте промицали, лепршали даље, нестајали.

Као малена сунца зрачила су им лица, бљештале очи, жена уздахну. »Кад би бар једно било моје!« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и

Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе! Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала. Коначно их сасвим нестаде.

Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака. Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ,

Занат јој је то? А она то с мајком и оцем ради. Свирају — шта друго и могу они, Цигани? А да је она жена, хајде де. Али ово је девојка. И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то...

Псето ли сам? Имаш ли, бре, душу, срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах... АРСА Кући!... А жена, деца? МИТКА Ти ме ожени, ти ме зароби! Ти с’с мене што иска тој и направи. И с’г, ето ти ги: и жена и деца!... Ја!

А жена, деца? МИТКА Ти ме ожени, ти ме зароби! Ти с’с мене што иска тој и направи. И с’г, ето ти ги: и жена и деца!... Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!... АРСА (бесно): Кући!...

Ти плачи, и ја ћу плачем... Тебе чека колиба, черге, кучики и просење; мене — кућа, огњиште, пепел, дим, жена засукана и с’с тесто умрљана. Приближују се кола, сватови.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.

Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили.

13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој пољубац слађи ми је! Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља

Иако у потчињеном положају, иако злостављана, жена је најчешће била стуб породице, она личност која постоји не себе ради него других ради, која брижно бди над драгим

И поред предрасуда о женској злоћи, таква жена је морала добити своје место у песми по снази закона да права песма, ма колико се у њој измишљало, мора да наслика

Био је велики јунак; „добит није тражио за се, него за своју дружину“. Имао је кућу у Ксантији, и ту му је жена седела. Погинуо је 7. јуна 1345. под градом Перитеоријем.

Да, видех: његови отац и мајка држе му главу и његова жена (клечи) поред њега. У Махабхарати древних Индијаца, која је завршена најдаље у ИВ веку нове ере, налазимо веома

су и откуда, а онда бацила на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на главу томе ће бити жена а остале ће побити.

На то је он одговорио да су прошли јуче рано, и приметио да она јаше коња и држи сабљу не као јунак него као жена, и — дабоме — понудио се да покаже како то треба радити. А кад се дохватио коња и сабље, са девојке је полетела глава.

Идуће, 1459. године Турци су узели Смедерево без борбе. Уз деспота Бурђа често се у песми спомиње његова жена Јерина.

Глад, жеђ, хладноћа, све је било лакше него служење Турчину. Једна жена, која се одметнула због турског насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву

„Одело њихово и њихових жена било је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили, братимили се,

Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м.

Међутим, стајаћа имена по правилу пријатно звуче: Недељко (прота), Мара или Јања (крчмарица), Ружица (црква или жена), Павле, Јован, Златија, Хајкуна, Јелица, Анђелија.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ехе, то је код женског свијета друкчије — заврти пољар главом. — Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...

А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће. ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро

би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива жена? ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА Кад падох, Господ ме подиже, кад устадох, задржа ме, кад пођох ходити — води ме!

Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров. Крвоточива она жена кад се је прикојасила за скут сина твога, и таки престаде јој тећи крв од ње.

А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.

то злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче воденична камена и сву му главу расцупа, те му се просу мозак.

Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ. Од зла му пробеже његова жена, краљица, к своме оцу.

Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је. Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се.

Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се. а после тога таки дође му памет, раскаја се: виде, жена од њега затрудни, а господар јој давно на војски. Срам га велик преузе.

Оста сам Исус седећи му код студенца. Утом дође из града жена за воду. Кад захвати воде из бунара, запита од ње Христос дати му тестију с водом, што ли је било, да се налије.

Чисту и непресахлу воду указује јој, јерно свети дух по свему некако ватри и води наликује. На то жена заустави се на беседу и не оде од њега. Слуша свесрдо нашто ће изаћи беседа му.

Рече му жена: »Та ја видим, господине, да ти код себе ужета ни црпала нејмаш, а овај бунар врло је дубок; ја откуд би имао текућу

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом

Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова? И он осећа да не може више овако остати!

Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће — фамилијарно веће од родбине, већ постаријих жена. И оне се одазваше и дођоше.

Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком. Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у

Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’... Фрузина гу, ете, име... — Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка.

Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој“. Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј

“ И истин’ збореше жена! А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па

— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила глас мало од страха. Еснафска жена, па каква си је!... Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш! Тој ли је зборење?

вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! Што мислиш? Ја сам си проста жена па се ич не разбирам и не знајем овај сагашње...

А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?! Он си ћути; ћути си, жена, како камик! Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну’: А, бре, ћопек-сене, што си не

На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође дете...“ „А за тој па да ми је!“ реко’ гу ја, та си узе једно сикирче: „Зар ће сам трговачки суд та да не

Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.