Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру– жичњацима. И свуда кроз сенке, дивље и питоме, које су се мрсиле око колена, заплитале стопала, и мирисале.