Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На то никада нисам ни помислила. А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота! Решила сам се да идем у Србију... Још тога вечера спремим моје мало кошуљица и хаљиница.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати. Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета. И скакаваца мину јато...
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, нема, нема! Оћи да пропадни свет! ЈУЦА: Збиља, да ми дате по форинте да се купе жице. ЈАЊА: Какву жицу? ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар!
“ ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, ПЕТАР ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице. ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу? ПЕТАР: Аа?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Слушајући, човек је непрестано стрепео за звук који је стизао до њега. Могла је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити кристал — истога часа у слушалицама би
Тако сам узео у руке своју једину драгоценост – детектор у кутији од ципела, и продужујући стално жицу од антене са крова сишао у приземље да чекам нову 1951. годину.
годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 16. окт.) РАНЕ И Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
наиђе на ливади на стадо оваца; кад тамо, а код оваца нема чобана него једна прелепа девојка седи па преде златну жицу. Он назвавши јој „Помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја онога су и овце.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, открили сте своје специјалне фазоне, стил, па сада мислите да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности. ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост.
Ништећи се собом самим, мислим зрачим - а ја тамим. И мерећи стварно стање, губим жицу, губим ткање и промећем кроз празнину празан чунак и тишину.
ЉУБОВИЂА Где је лето, где ли зрење? Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање. Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми.
ИИ А мисли где су, шта су осећања, пред јавор-чудом гранама што гуди? Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ласта нам пише уз тугу лаку, жицу јој лирску осећам јаку, она је песник у црном фраку. Крава, ко крава, сушта је проза, слова јој личе на стадо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
хм! Знам га још из турског рата. Кад је осматрач, тај баца бомбе, пуца заједно са пешацима, везује телефонску жицу по највећој ватри. А што је главно у рату, мајстор је да украде и да га „ники“ не увати. Је ли тако, Крсто?
Собом поведосмо и Танасија, који још од батерије поче да развија телефонску жицу. Онда замакосмо у село и стигосмо у црквену порту, где затекосмо једно пешачко муницијско одељење.
Муња свитну и загрме. Крупне капи су влажиле суву земљу. — Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно. На раскрсници устукнусмо...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из начелства који зна шта је поверљиво дошло, па онда ту ми сви остали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка одмах одлази. На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка. Али то бива мало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Жетелице са срповима) 45 — Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут?
(Муха златица) 170 — у тамној клијети везе и танку гајту плете? (Пчела) 171 — Целога века преде, а жицу му не видиш? (Мачка; — мачак) 172 — Црна кудеља бијелу жицу даје?
(Пчела) 171 — Целога века преде, а жицу му не видиш? (Мачка; — мачак) 172 — Црна кудеља бијелу жицу даје? (Црна овца и млеко кад се музе) 173 — Црни калуђер црно плашће дене?
(Другу дигне у вис) 391 — Шта се по смрти весели? (Кожа од гајда) 392 — Шта целог века преде, а жицу му не видиш? (Мачка, мачак) 393 — Шта чине дванаест гусака на леду? (Туце) 394 — Што без кости воду преплива?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
идући наиђе на ливади на стадо оваца; кад тамо а код оваца нема чобана него једва прелепа девојка седи па преде златну жицу. Он назвавши јој „Помози Бог,” запита је чије су јој овце, а она му одговори: „Чија сам ја онога су и овце.
” Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: — Дакле, имаш жицу стари Јерковића да милујеш шалу, а не кô фра-Брне! Ајдемо! Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида. А ја мрк и ледан.
- Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори! Небо и земља спе у томе часу! Само брз Тимок шуми и жубори... В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у шар један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином св'јетлом проникнула у простору оном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Показа ми и оне две дашчице на које је причврстио и спроводничку жицу, пресавијену у колена, и оне две папирнате трубице на које је намотао своје калемове.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
једно псето, гоњено од човека што је и сам зверског нечег имао у покрету па се жестоко трудио да му намакне кружну жицу на дугом, белом штапу обавијену. — Где ме увео? — У „тројку“, чујеш ли шта кажем?!
— Ништа, господине. Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље, над којом се она очајно копрцала, све
Исто ми је он тако говорио и ето ту ме је требало дирнути ту, господине, у ту жицу. Бедник како сам могао попустити, ја син мога покојног оца који је три жене на моје очи у гроб отерао?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има?
А заједно с њом, и све с чиме долази у додире и у односе... Не брини! Вријеме ће све то уредити! Малко си пренатегао жицу. То се догађа. Убудуће бит ћеш опрезнији.
које једва можеш да пратиш до конца, а поготову ако успијемо да при том ни најмање не такнемо ниједну емотивну жицу у човјеку, тад ће то бити доказ да у себи имамо обилато анализаторског штофа, сцилицет талента.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жватати, а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
наиђе на ливади на стадо оваца; кад тамо, а код оваца нема чобана, него једна прелепа девојка седи па преде златну жицу. Он, назвавши јој „помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја, онога су и овце.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Посетио је Будимпешту 1894. године и тамо видео електричне трамваје који су добијали струју кроз тролну жицу испод површине земље.
Једног дана, кад сам се пео на Фурка превој, пало ми је на памет да и кретање електрицитета кроз жицу наилази на исте отпорне силе као оне на које наилазе материјални елементи на затегнутом концу, па би и моје решење
Шта ми је решење овог проблема казало о електричном току кроз жицу? Оно је сугерисало да би индуктивности требало уметнути у телефонску линију на таква међусобна растојања да се за све
његовог телефонског кабла обезбедим пренос телефонских сигнала између Њујорка и Бостона, а да при том не употребим жицу која је дебља од оне у обичном каблу који ради до двадесет миља, Хачинсон се сасвим уозбиљио, и саветовао ме да
Краков, Станислав - КРИЛА
Из пробијене чутурице ракија се проли. Мазге, које су чупкале осушену траву по камењару, искидале телефонску жицу. Са осматрачницом није било више везе. Мајор Милорад, испод чијих су се очију набрале кесице, седео је поднимљен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио? — Наредио ми да са војницима свога вода уклоним ону жицу по сваку цену, да нам не би сутра правила сметње.
Већ избезумљен, дохватих се голим рукама за жицу, као да ће ме она спасти. Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав.
Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав. Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело. Али ја као да још не схватам ужасно стање.
— Сваки онај пешак који заостане може лако наћи своју јединицу... Право напред, до пред бодљикаву жицу. — Наравно — продужи Влајко. — А ми смо иначе знали правац.
Слободне кракове крста спајали су летвама. Око ових летава обавијали су бодљикаву жицу. — То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова.
— Имао сам једнога, али је он пре три дана погинуо. Изишли су увече из рова и почели да намештају жицу. Бугари осете и припуцају. Мога водног официра убију, и једнога војника ране.
А кад им истекне боловање они ошљаре дан-два уз пут. Али ипак стижу најзад пред жицу... — Број таквих је, сигурно, највећи — каже Драган. — Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине.
Поздравио сам команданта и пошао на објавницу. За мном је ишао телефониста, који је одмотавао телефонску жицу. Ово неповерење командантово изазвало је наједном у мени неко неспокојство.
Онда су наједном полегали. Први се ослањао лактовима. Његова је дужност да сече жицу. Онај иза њега држао га је са стране за опасач, а главу је завукао између његових ногу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но при ручку се срећно некако до ње дотурам, И прекинуту жицу наставим лепо опет. Пуно срце никад не тражи речи, ове се Реком лију, кад груд чувства одгати своја.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према народној етимологији, реч за л. је сродна са »лек« (Беговић, 229). Девојке на Божић преду жицу на л. младицама које су тога јутра пре сунца с водом донесене. И те младице зову се бадњак (Беговић, 89 и 96).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту. Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ДЕТЕ И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме, Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али му је Стефан Влаовић још подрезивао нокте: — Да не гребеш жицу, и да јој боље нађеш оно место где пева. — Кад је Лекса оставила клавир, Јосиф је прешао на клавир, и ту доиста далеко
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или, ако не то, а оно као бодљикаву жицу, којом је немачки језик ограђен како се не би могло олако продрети у знање истога.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лише, кад већ до златне руде дођу, те јој жицу намере, тадар баш с опипом и врло прегледају свесрдо. Кад они у засипној дубини земљаној прегоравајући свој живот