Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је већ зашло. Плавкаста измаглица је лебдела низ реку, а вечерњача је жмиркала. Река је жуборила, као да се жури да умакне из овога крвавога разбојишта. А ми идемо баш на супротну страну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она се диже, и приђе полако вратима. — Анцора но! — Онда се обрати мени. — Разуме те ли!... Тако ми знамо — жмиркала је лукаво. — Како сте малопре били охол и горд?... „Отворите!“ — подражавала је мене. — А сад?... Ћутите... мали мој.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Травке би за коленце израсле да је виде, па је чак и река гледајући је заборављала да тече и задивљено жмиркала у врбаку. Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар.