Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада. Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.