Употреба речи жуборили у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сипила је по гранама, одакле су падале крупне капи и тело се јежило од влаге и хладноће. Потоци су жуборили, земља је била расквашена да су ноге западале до чланака у пусту пишталину.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело су жуборили потоци. По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир.

Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре су ти бели млазеви звонко певали док је ведрица била празна, не, ведрица је звонила од њих, па су после жуборили и шуштали.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух, што је продирао у груди, као нож“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности