Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди! - Ми смо Будим град, што тек се жутне у четвртак ран, кад зраком - јао!— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан.
- Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој! стропошта, сурва, те се жутне газ низ смарагд-море. - Огреј, Ружо, скрб с мореуз-брега, Омегу и Аз у тамјан-праху њихов замор, пад.