Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је само они богат који општеству добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју од тебе искати! А што си сабрао, кому будет? Остаће деци?
Милићевић, Вук - Беспуће
је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
их ватреним очима; кâ малопред што гордо иђаше к светом гробу бесмртног живота, презирући људско ништавило и плетење безумне скупштине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Еј, чуј ти, Петроније Свилару! Помодреле и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен под погледима оних очију што су сијале дивљим бесом, не изусти ниједну реч и
Ох Боже, какав сулуди, какав вихорски низ нејасних догађаја, какве бескрајне маглуштине, какве маске усред оне безумне олује ужаса којом сам тако подло и тако дивље срушен, оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пожурио сам се да напустим мјесто још исто поподне, за сунца. ЛXИИ Тад је наступило оно раздобље омамљеног лутања, безумне јурњаве из мјеста у мјесто. Запутио сам се према југу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што је најглавније, услед додира њеног раскошног тела, не осећа, као што је целог живота осећао грлећи друге жене, оне безумне страсти и пожуде, него са неисказаним блаженством осећа, грлећи њу, како му се душа чисти, а тело, снага, изумире,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Магарац, шта булазниш? ЈОВАН: А гле, ви знате српски, пак шта ме мучите туђим језиком? РУЖИЧИЋ: Безумне, не знаш шта је сладост. То сам славјански казао. Би ли могао овај сат и бурмутицу гдегод заложити за десет форинти?
Говори кад те питам! ЈОВАН (уваши се за уво): дао ми је господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Безумне и нечестиве, что сам заповједил да никтомуже не откријеш! ЈОВАН: Але пре пана боха, не виђиће же ме бије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Миланове очи се залише сузама, па и прелише. Отац прискочи да му избрише сузе, паде по сину и узе безумне речи говорити. На срећу, у Миланову мозгу почео је радити прашак. Занео се не сачекавши Павлов одговор.