Лалић, Иван В. - ПИСМО
Не куни ни празнину Што сакрива се у неизреченом. Све се на једну чисту сведе црту Обзора, када слегне се бонаца И море расте ко нокти мртваца, У непокрету; све се на тишину Насушну сведе, у одјеку њеном На шаптање у Гетсиманском