Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек.
Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну: „Јао, врежо, дела, дела, У срце ме дирну!“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За
“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и допаде. 98.
“ па је диже. И већ свећа већ догоре, Ноћца вирну кроз прозоре, Ма још већа туде тама, А у тами стража сама. ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ређају се џамије, тргови, попречне улице, а кроз једну од ових вирну, као, кроз прозор, Мраморно Море, плаво као небо. Наша кола лете, тако ми се чини.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!
Тек пошто дјечаци одоше за неким послом и око јаме се све утиша, он се попе уз први степеник, вирну напоље, па брже боље искочи и зажди према ивици шуме.
— Бомбардује! — једва изусти Мачак. Јованче лагано подиже главу и вирну у ономе правцу куд се изгубио бомбардер. Изнад заравни на којој је била школа дизао се огроман мрк облак прашине.