Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.
Ал' се брго из забуне трго, Па се живо другој стази врну, Па полете њоме унапреда, Али само липе вите згледа, Само липе, само нојцу црну.
77. Ту ми попи каву црну, Поче играт билијара; Тад се малко кецу врну, Ту остави нешто пара; Испи две-три чаше рума, Па сад ето кући љума. 78.
38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну. Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39.
Веће јунак осећа по тежи, Да из сина лака душа бежи; Спусти њега на земљицу црну. Њега спусти, Ферату се врну; Ману мачем, јој, големи Боже, Само Србаљ тако удрит може!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На часну реч, људи, тај момак није успео ни да поклопа до краја први џелато, а Талијанчићи га већ врну у милу ли му домовину!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. — Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара, неће ли овај опазити како је он незадовољан што духовници
Ти, Стане, постој мало па лези и ти.“ То рекавши, прекрсти се и леже према видару. Стана је подјарила огањ, па се врну ка кревету и сједе на ковчег. Дуго и дуго, прекрштенијех руку, гледала је лијепа дјевојка у блиједо лице Јанково.
Пипо?“ „Јест!“ одговори Пипо, смијући се и врну се натраг. Ђакон, скинувши капицу, примаче се к старцу, накашља се једном-два, да сврати пажњу на се па проговори:
По служби, пошто му поп још опоја и окади гроб родитеља и сина Милуна, врну се дома. Сунце таман грануло бјеше кад се они враћаху. Дан бјеше ведар и свјетао, прави Ђурђев данак.
главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет лагано врну се у одају затворивши за собом врата.
Види човјек, е њу никакве бриге не море, а опет жао му је будити, јер видјеше да је уморна, пак се врну да леже, рекавши наглас: „Е фала Богу!“ „Тата!“ шапну нечији глас.
Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то!
Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом цуром, која имађаше њешто свога. У војсци научи цревљарски занат, па је
Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу, да се у подне врну води на пландиште. Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« Оде горе код ње. Отуда чујем смех и речи: »Луд ли је, луд?« Врну се Стана и рече ми: »Иди и кажи му нека не прави тамо по механи којешта. А може да дође кад хоће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна
Стоју и Стојана, тражи слуга три године дана, ал' не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест
Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашога Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!... О, бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!
Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину’ — ћа пâ да заб’равим, ама се сети’ и врну’ до теб’ да ми, ете, курдишеш мушљику... — заврши хаџи Замфир и пружи му цигарлук.