Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна. И ти твоју косу гладиш, И из мене серце вадиш, Љубезна. Сад ја видим да ме вараш, Јер се с другим разговараш, Љубезна.