Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита баба. — Из Зарожја! — подвикну Ћебо. — А? — учини баба, не чувши добро. — Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја! Пси опет залајаше и завијаше иза куће.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу! ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли.
Бојао се – говорио је, после, Ђурђе – да не испадне: „Ти си, бабо, глува! – Купио ми Ђура!“ Међутим, та девојка – кад је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих
Одговарала је безобразно, чак и Ђурђу. Официри, који су дотле бежали од ње, јер се причало да је глува на једно уво, и да нема мираза, завидели су сад Павлу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Да буде зец, важи? - ставих је пред себе и утрапих јој завежљај у руке. Око нас је била глува тишина. Из друге парцеле, иза споменика нашег малог Емилијана, чуо се женски глас како понавља: „А онда, а онда?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
за време свадбе „ваља се“ да неко од укућана прислушкује испод прозора када се младенци сведу, да се не би рађала глува деца.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Падају гнезда врапчија; ушима стригну с тавана четири глува балвана. Потече тама качија и прогна пропух духове кроз шупље бачве дудове. ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре.
А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак,
То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува сурвава из мрака. Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега трона, у жаркој јези Врховног
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.
! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!
Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак. Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак.
Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?
Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше знаке Ручицама обема Да је глува и нема... — — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад се остави Крива Паланка И зађе у пландишта тиха и глува. Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Како сам тада задовољан био! НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува.
На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо, Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз коју ћутом, озбиљно идемо.
А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Устук, ницо одумуцо, ти одуми што си наумила. 2 Што сте изашле вас три? Родиле се три девојке; једна глува, друга слепа, трећа нема. Докле глува прочула, дотле слепа прогледала, дотле нема не проговорила.
2 Што сте изашле вас три? Родиле се три девојке; једна глува, друга слепа, трећа нема. Докле глува прочула, дотле слепа прогледала, дотле нема не проговорила. Устук, ницино, мања да си од макова зрна!
Краков, Станислав - КРИЛА
— Хеј, Сергије, Сергије... Пилотова глава је била глува и трезн на полуга. Широка разапета крила дрхтала њима од среће. Још су две такве жуте т довале у ваздуху.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прсти, Начнем прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува, ако слуша, сува.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непогода је прошла брзо, ветар се потпуно утишао и глува тишина је заменила буку. Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча,
Глас му је надалеко чувен, по лепоти и треперавој дубини звука. Ако је негде напрсло, долина ће остати глува. Неће одјекивати тужно оглашујући нечију смрт, нити ће звонко певати за празнике и светковине.
хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.
Дан се примицао крају, а Дадаре и његове поворке није било. И даље је стрме падине брега засипао снег и била је глува тишина. Мрзли су се онде, хукали кроз скочањене дланове, ушмркивали слинаве носеве и цупкали. Залутали су!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ми, који имамо корен, можемо и без њега! — гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за сунчев сјај, не желећи чак да чује ни повлађивање ливадског пужа који је пред златном