Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Страсти, попеченија, гордост, завист, ревност, славољубије, које раздиру срца и душе великих фамилија, њима су сасвим непознате ствари.
" Учени и разумни неће ми за педантичество (гордост о науки) примити што ови совјет често пофторавам. Свим нам је познато да у неке погрешке посведневно падамо, чрез њих
Церков је Христова, а нити је грчка ни латинска; него само гордост и инат и злоба увела су ова имена, разделила и омразила толике поштене и блага срца људе.
И будући да по вишој части на зло, а то јест на гордост, на раскош, на сладострастије| и на растљеније добрих и благих нарава служи, зато се чешће на њега и виче.
” Бедна ствар: просјак поносит! Зашто иначе знамо да нужда и убожество смирјава и велику гордост. Срамотна вешт видиш здраво тело да проси, а најпаче кад бива из лености и обичаја.
(које ни на какву дјејствителну ползу ником нису, развје на детињску и сујеверну очију забаву и на нерасудну света гордост) нека се уложе у један капитал, а при томе наћи ће се многи који ће радо и добровољно и од себе што дати да се могу,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Та љубав што умре у напону врелу, Мач скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У
Твој је дах да семе не смрзне у њиви; Твоја љубав да би било побожности; Твоја равнодушност, да може да живи Гордост очајања и горки чар злости.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ског округа В... Г... Кад је се почело говорити о томе међу варошанима, Глишину кућу ухватила је опет она стара гордост, но кад је изишао указ, онда је опет наступило очајање.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ето што нам причати могу те зидине мрке и горде. Проста им гордост! Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И све ово размотривши, у Господу укрепивши се, станите крепко против лености, одбацивши сваку гордост и сувишак зла. У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ласно бива ћудовито, из шта се рађа самовољство, тврдоглавство, упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења ваља да
Нађите ми једног свеца или праведника који се је нерођен посветио и правду творио. Опака и без свакога разума гордост: своје | рођење похуђавати!
како је могуће да толике ствари знам, пак би[х] се све молио да ме бог сачува у смиренију да не паднем у високоумије и гордост. А та моја иста молитва происходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости.
Баш као да су се договорили били да ме подстрекавају, нова некаква желанија у мени поджижући. Падне ти истом моја гордост, аки би[х] и ја нешто знао. Латински језик, то је језик; а ја, бедни дурак, ни речи не знам!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нежан је био додир његових руку и усана, и стена само што не рече »да« кад гордост у њој скочи. — Којешта причаш! — осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
оста у сна мирној влади и наручју, са свом својом свијетлом дружином, него ђе сам на свијет изиша да умножим гордост поноситу несноснога мога противника.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Упознат, свакако, о судбини свога претходника, он се није ни трудио да сакрије гордост поновљене смелости. И кад је са висине зачуо зујање авиона, он се језиво нагао тражећи га очима, па је, осећајући
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод. У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи. Откуд та моћ да себи одолевам, а не одолеше виногради родни!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тиме они хтедоше задоволити своју гордост и алчност, зато употребише ове новце, које народ бјаше сачувао због обдржања своје фамилије и сроднике, опет о неговом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода глас узнети. Ј. Ст. Поповић, 1854.
Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити.
мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост. Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
што пожудно бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништи гордост људског ума. Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати.
И гордост која божанством се мери Засу ме дахом старих, древних списа, И, уз шум јела, кестена и тиса, Чух јецај срца што сабл
(Без датума) XЛИ СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА О, грешио сам свих грехова седам, Гордост и гнев ми задаваху ране. Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чини ми се да га је оборила сопствена гордост. Да је узео Јању за руку и одвео је на имање у току службе, чини ми се да се ништа посебно не би догодило.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сва гордост у њему букну на продрзљивост њену, Он се на углед сети, на чељад и своју жену, Да, и на жену своју... Ватра га обузе
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али је за све већ било касно. Стиснуте песнице, стврднут мозак, гордост бића које је све изгубило само је још то била Лекса Влаовићева.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ено је и гордост, обесила три лисичја репа позади, задела неколико обојених гушчијих перушака у капу, узнела главу и стаје на жуљ
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Она зна да је мало сунце скривено у њој лепше од свих. Али, шта се то других тиче? Потајна гордост Седефне руже подавала је зрну бисера све бљештавије и раскошније боје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Били људи, — скоти ли, што тек може се здерати с леђа толико имаду ш њима бриге. Једну гордост, поноство, немилокрвно ни пожаоно, љутост и пакост, каштигу наносећи, бој и затвор.
Где ли ти је сребро и злато и све остало твоје мило благо и стога гордост, безчовечаство, немилокрвство, на свакога мрзећ, од свакога тнусећи се и себе нешто велико чинећи?