Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све...