Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дрозги мали свуд играјут по гранчицах скачући, јеродије клокот дајут, мјеста гњездам тражући. И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће!