Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лептирице, звона, зденци! Облацима двама-трима бацају се брда, венци. Чокешина чохом вије и варничи вечерима изнад воде Жеравије.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој: — Софке, прво на тершену да се изнојиш
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не би ни то доста. Пред том грком чашом, мораде још грку попити ако ћаше да се ослободи. „По наредби“, праћен двама језувитама и једним пандуром, морао је поћи најприје дома, те од родитеља и старијега брата свечано измолити опроштење
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(„Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Остала је записана, највише као охрабрење устаницима, његова победа над двама Алијама (Халилима), Кучук Алијом и Алијом Гушанцем, пред погибију дахија, лака.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Допловиле би ситним, незамјетљивим корацима скривеним под њиховим дугим сукњама, сличне двама картонским лабудовима што између кулиса доклизе глатком површином језера.
Замишљала је, можда, свог дјечака с учитељем и двама старијим друговима гдје се веру по зеленим пропланцима и скупљају биљке за школски хербариј.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века прилично помодна - о психофизиолошком изрођавању, и то на двама породичним стаблима, укрштеним у Софкиноме лику и продуженим у њеноме потомству.
У књижевности је, поред осталог, ваљда и због тога писати у прози и писати у стиху готово исто што и служити се двама уметничким језицима. А ваљда су и зато ретки писци који су се с подједнаким успехом огледали и у стиху и у прози.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
није случајно да се и ова песма као и Пашхалија новаја, за коју поуздано знамо да је Авакумовићева, сачувала у истим двама зборницима (у Остојићевим песмарицама А и Б, тј.