Црњански, Милош - Сеобе 1
Као неку драгану, хтео је, пре свега, да је добро плати, тим пре што је ускоро и тако могла умрети. Уосталом, при самој помисли да је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПОГРЕБ Разболела се љубав у твоме драгану, разболела се часком и часком издâну. да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој јединој.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Маркизом, што бледа од уживања безбожна, иронична кад се зора јави одлази испод грана. И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
каткад и читав живот просједе усред друштва, свеједнако носталгично мислећи на своју драгу самоћу као на удаљену драгану. Можда је тако некако стајала ствар и с мојим „театром”. Но сад како било.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану. — Знате ли, контролисао сам после. Привукао сам се до жица и посматрао наш ров. Тачно... Види се.
Онда један напред, остали за њим. ОД вас петорице има да се направи једна змија. — Командир се обрати Драгану. — Извршићете после пробу са њима. — Знамо, господине капетане... — Ко носи, тај не проси. Ко учи тај се не мучи.
Вероватно сутра на ноћ. Све припреме које смо досад извршили остају. — Командир се обрати Драгану: — Ви сте извршили поделу људи и показали места? — Све је готово. — У реду. Нека тако остане.
Пуцњи су све ређи. — Наредите, нека ови наши престану са ракетлама — рече командир једноме, а потом се обрати Драгану: — Сад нека се отворе пролази кроз наше жице. Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
даме радовале би се на нову какву мустру од капе, дембели би се справљали за ручак и спавање, а заљубљен, који своју драгану давно није видио, представио би себи како би красно било кад би се изненада с њоме састати могао, и проче. То други.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И
зид, плачући у страшном болу: Тај живот, у коме свака страст отече нагло у успомену: Тај живот где се не усудих убити драгану ону голу, И гле утопих и њу, и неукротљивост, у младост своју сметену; Не, ја бих хтео да зауставим све то, ма за