Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја. — То лево је трпезарија, која води све до Митровице, а
Потпоручник Алекса је и даље спавао... Да ли да га пробудим? Уосталом, ту је митраљез, и стража. Задигох шаторско крило. Ледени као кипови, војници су били на својим местима. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру.
Чујем потмули жагор. Прођох поред земунице командира чете и наскоро угледах митраљез. Задигох шаторско крило и застадох зачуђен.