Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке. Сви се мало замислише. — Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо.
— Е чуда, људи! — О, бог с нама! Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише. Дуго су ћутали. Ту нико није умео паметовати. — Богами, јест — почеће чича Мирко.
— упитаће Пурко. — Аја,... Не зна нико!... — повика готово -сав онај народ. Зарожани се опет замислише. Утом се прогура нека бака, седа као овца и без зуба, па закрешта онако бапски: — Знате ли, децо ко ће то најбоље
— подвикну Ћебо опет. — У Кривој јарузи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу. Веома се замислише Зарожани.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А дошао је кући, видео га Лазар. — Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. Па се замислише... После подужег ћутања Турчин опет рече: — Ја сам наумио нешто учинити.
И на првом скупу рече то. — Па шта да чинимо? — упиташе сви. И замислише се. После кратког ћутања Чупић рече: — Ја овако мислим... Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.
— рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... И војводе се опет замислише. Ноћ се спусти мирна и мрачна. Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада.