Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она и да је хтела сузе зауставити, није могла. Оне су лиле потоком. Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг... И широким рукавом својим брисаше очи... Срце је повуче за њим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
осећаш да негде постоји неки други живот, који се непрестано крије од тебе: понекад га угледаш како излази из кола и замиче у неки пролаз — мутни наговештаји — понекад те готово очешу девојке у крзну, љубазни, елегатни младићи угашених
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И продужује са њоме пут. Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче напослетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Живо, браћо, живо, подвикујте хаја-хуј! Михаљ-бачи хегедуш, серпска кола хегедуј!“ Милош често замиче својим црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, да, треба! — потврђују остали. Раду, слушајући разговор, сузе облише. Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца. Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свечано су обучени у дуге блиставе одоре које се пресијавају на сунцу. Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Око подне поче да пролази пешадија. Дугачка поворка плавих униформи отегла се поред морске обале и замиче за један рт, који је заишао у море. За њима кретосмо и ми полако, застајемо, опет ногу пред ногу.