Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Или хода по пољу. Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, СНЗ, с. 42) НОВОРОЂЕНЧЕ — Заплака се сужањ, јер не би крив ни дужан. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Запјева сужањ кад на слободу изађе. (Кнежевић, М. В., АНУ, с. 250) ОДОЈЧЕ — Иште кмека два кундека, иште кунде манде.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њеко викну: — Ха, соколе Крцуне, дед запој, као што ти умијеш! На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте!
Што је то њима!? Пођоше и дођоше! Па турив прст у ухо ђакон запјева: „Припртише торбе обрамице, Претурише струке сињгавице, Гранајлије пушке дохватише, Па стигоше на Цетиње равно, Пред
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани. — Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац. — Види врага, свему ли се овај Веселица досјети.
Заиста, те исте вечери, на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и сјетним бљеском вечерње воде, заусти да запјева, али тек што испотиха отегну „Ма-ри-ја . . .“ — кад се напречац пресијече и заћута.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син чувши то, потрчи брже боље ка
Чувши то кокот, затрепеће крилима и запјева: — Кикиријеки-и-и, и то нам у добри час! Ми нијесмо чули, ма ето одоздо уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!“ 125.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...
Онај предњи и запјева путнички, лијепим, снажним гласом: „На путу нам добра срећа била...!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари? (Човек) 34 — Запјева сужањ кад на слободу изађе? (Новорођенче) 35 — Земља земљу копа?
Бирај момка невјерена, дај ми се, дај! Играчица: (Притрчи коме хоће момку, те га ухвати за руку, уведе у коло — и запјева): Ево ти се сада дадох, ђидијо, ђидијо!
учини се да је стар и са свим глух, те стане пјевати а све штапом врти у наоколо, па овако обучен и преврнувши глас запјева): О ђевојко, ружице, ружице! О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том пијевац скочи на корито пак запјева: „Кукуријеку, ево је под коритом.” Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!” Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А шта чини? — пита говедар. — Рувијан, јето шта! Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...“ — Муч! — викну млинар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
у том пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка
Челе се завукоше, а пијевац пође мало даље, док угледа цареве дворе, па дође пред двор и запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад!
А пјево пусти лисицу, па све погњави гигове и тукце. Па опет запјева: — Кукуријеку, цару на диван, цару за инад! То чује цар, па завика: — Идите га носите у моје хатове и моје коње,
Слуге узму пјева, па га туре у хатове, па оду. А пјево пушта вука, па све покла хатове и остале коње, па опет запјева: — Кукуријеку, за инад цару на диван!
А пјево пушта мијех воде, те сву ватру погаси, па се извуче. Па опет запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад! Кад то чује цар, прасну на своје слуге: — Што ви не учинисте што вам ја
Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати, младу момку пољубит ђевојку.
То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака. — Ма, болан не био, како ће из једне пушке убити хиљаду Турака?
Слијепац узме пару, и захваливши му по свом обичају, размахне гудалом и запјева: — Ћера Туре Краљевића Марка. Онда Турчин: — А море, а! То је пјесма! Хеј, механџија, дај му литру ракије.
а он ухвативши невјесту за руку заустави мало, па се почне нешто у вас грохот пут невјесте смијати, а невјеста у шали запјева: Калуђер се грохоће; Јад га нашâ, што хоће! А он њој отпјева: Невјесте га драже, Да им требник каже.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто иза њега неко запјева; окрене се и запази једно женскиње разбарушених коса, надлакћено на прозору. —Момче, би ли се оженио?
Дакле, нека га бог поживи! Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био!
Они га у задњу понудише и вином. Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. — Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом ...
Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.
— прихвати други. И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: „У се вриме годишта Остали смо без ништа!
— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. — Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. — Ма'ни! — примјети Иво. — Касно је! — Пјевам из досаде. — Пусти га! Благо њему!
Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.
У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева. Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљсни су и прозори од читаонице, поврх каване.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Истог је квалитета хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јеси ли рањен? — Охо-хо-јоој! — оте се Стрицу нешто између покушаја да запјева и да заплаче у исти мах. Лежећи на Луњину крилу, милован њезином ручицом, он се од среће почео тако топити да му се