Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
али му би лоша срећа. Један од онијех пјешака поврну се па ће га иза леђа, кундаком у сред затиока. Његуш паде као камени стуб, не преви се. „Нијесам рањен, но ме извуци ако Бога знаш!“ викну Имбро.