Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако ходи и небом коло
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
обучена је у небеска тела: Полетио сив соколе, За њим Мара капиџија, Сунцем главу превезала, Мјесецом се опасала, Звјездама се заклонила.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
његова млада као јутро рано, обајателна као вече чаролијско, јасна као небо ведро, и красотама у сравњивању као небо звјездама искићена. Особито последње његово дјело, Путници, носи на себи печат савршенства ове славјанске епохе његове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију Што своје душе на звјездама грију, — Света смо жива породица теби!