Ћипико, Иво - Пауци
— К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава,
Иво погледа на дјевојку. Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице. Уто и Јуре приђе к њима.
А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. — Колико мора ваља прић'
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Неискусни Николица донио је отровну бунику и љековито велебиље, оно од кога се козама рашире зјенице. Боко загризе и једно и друго и разроко се загледа у малишана.