Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Препречи код Кастаљана, старог некаког манастира, и зађе у Космај. Тражи, врзај — ништа! Изби већ горе наврх Малована до Вилиних корита.
Често хоће и да се побије. Откако су га окметили — лепо човек побесне!... Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда.
— рече Пурко и осталима. И сви стрчаше за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: — Амоде, лопови, да видите ко је Живан! — Одмичи, море!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
попу...кмета где држи ону црвену кесицу... Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке... Јелица стоји пред њим као жива, поносита... Гледа га отворено, слободно.
И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања... Душа му се топила од мила... Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему... И он се, као, загледа у тог човека...
— Коме ћемо? — стаде се питати народ. И наста жагор. Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. — Знате ли, браћо, кога ћемо? Све се очи окретоше на њ. — Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.
Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.
Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.
за пољем пуним црне детелине Почеше влашићи да бледе и слазе, Мртво лишће поче да пада на стазе, И као црн уздах да изби из тмине.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да није било дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер ми толико мила дође. Изби 4 сахата. — Сад морам да идем.
Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби? — Седамнаест, али то је управо дванаест...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада се глава загњури и ишчезе у оној пени. На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет нестаде, али задуго.
И наједанпут силно, победнички, високо уздигнута и забачена изби она понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па стаде сећи ка обали мазно повијена на једној
Африка
Ми нисмо прешли ни километар кад испред нас, обавијена вечером које се спушта, изби из горе читава гомила бело окречених младића.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију. На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била
кад јој Павле рече да ће Темишвар арестирати и жену убичину и да их чека коноп око врата, она му приђе ближе, а из ње изби нека топлота и милина. Не боји се, каже, конопа око врата. Умреће радо за свог човека.
Тек кад су похватани, у Темишвару и Сомбору, неки тајни, росијски, емисари, паника изби и у дворској канцеларији, у Бечу.
Павле јој онда, потресен, понуди да она остане у његовој изби, а он ће отићи њеном оцу, да му све објасни, и за све, што је учинила, опроштај измоли. Ништа она није крива.
Кућа као кућа, али кад Павле диже главу у ниској, али пространој, изби, у којој су били високи, бели, кревеци, виде над главом, у дрвеној греди, четири слова, која су била исписана на крсту
Кад се освестио, осетио је да је напољу, мора бити, свануло, иако је у смрадној изби, у којој је спавао, било мрачно.
На сто, двеста корака, одатле, крај друма, у једној дрвеној изби, била је стражара пољских граничара, које виде, како се око његових кола врзмају.
То је био доживљај са слушкињом Жолобова, коју им је Жолобов био оставио, да их служи. Павле је спавао у једној изби, у којој је Жолобов држао неке кантаре, али која је била удобна и топла.
Па не само што му је ту грудату Бирчанску поменула, при вечери, него му Ана све то и понови, и у оној изби у кући Жолобова, у којој су спавали. Почела је при том и да сузи. Ђурђе онда поче да се крсти.
У тој изби је загушљиво и топло. Заспаће му на ножу. Павле се извињавао, а Петар му се смејао. Она, што му потпирује ватру из
У тој изби Жолобова, у којој је сад у Кијеву живео, Исакович је осећао да тоне у неку дубоку тугу, а не мржњу. Осећао је, међу
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Коначно, и православна црква изби подне. Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тек кад једно вече, у Цветној недељи, наиђе када се она купала, у изби са великом земљаном пећи, у којој се иначе пекао хлеб, и, помисли да уђе тамо, поче дрхтати, осетио је шта жели и шта
Крекет жаба, око куће, започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја, скоро плачући, госпожа Дафина, изгубивши иза пећи једну своју златом везену
Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе, трчкање мишева. Тек тада осети да је мрачно у изби и хтеде да викне, али јој глас застаде у гркљану.
Сем беле пећи, на којој се сушио један чаршав, као авет, и светле рупе прозора, све остало у великој мрачној изби беше пропало у дубоку помрчину, са шумом воде.
Кад га оставише за часак код једног прозора, у изби у којој не беше ничега, сем једног, на зид нафарбаног, светог Јована Пустињака, са великом секиром, примети, под
Чим је дакле покушао да њу достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће. Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Корачајући тамним стазама и губећи се у њиховом лавиринту, ни сам не зна како, изненада изби на бедеме тврђаве што су се стрмо обрушавали у шипражје и ноћ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ако језик оће да сачува Па тољагом по глави га грува... Боље, боље да га Вишњи прими, Да нам више по изби не дими... Што је чађи више је нег доста, Ако кућа и јесте нам проста. ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА 1.
Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља. Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се тисне, На руку чилу клонула му
ова туга пређе, А око севну, скупише се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?
Ма што чини наша сека? 142. Боже мили, што да чини? У изби се шћућурила, Дркће, стрепи, стра је кини, Па — Но већ је, браћо, сила...
И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи. Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори. Нешто вели да је трудан И одмора врло жудан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он диже главу. — Ја? Ти? — трже се и зарадова. И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби. Обузе га стид.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.) Колико то изби? ЉУБА: Дванаест, мајка. СТАНИЈА: Како дванаест? Зар до акшама да има дванаест сати?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гранате падоше испред рова, непосредно позади, негде у реку, и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова, одакле полете неки крупан предмет, као рука или нога.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше. А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака. И | одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.
Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом. И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако насамо, у углу собе а још опкољену
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чини му се да и брест маше гранама. Из кривине пута изби у касу колона коњаника, на челу са официром који маше сабљом по ваздуху, као да јуриша.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун. Девојчичин отац га раменом изби, али врата су изнутра нечим била подупрта.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.
Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У тој својој изби Архимедес је решио цео низ значајних и основних проблема. Напоменућу само најважније од њих. Пре но што је ико други
У десет сати пре подне изби на више места обезглављене вароши велики пожар који, потпаљен по наређењу Фалкенбергову, а разбуктан ветром, обузе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи. — Ти ниси при себи, несретни. И упола исправљена у кревету, старица настави
Ћипико, Иво - Приповетке
Ова светлост за час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
П. ) достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће. Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на турском
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорили су о маларији и кинину који се у дебело месо убризгава. Одједном као да куршум прозвижда. Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом. — Шта то значи, господо? То је скандал, скандал...
Петровић, Растко - АФРИКА
Ми нисмо прешли ни километар кад испред нас, обавијена вечером које се спушта, изби из горе читава гомила бело окречених младића.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена госп
О томе послу понајвише су жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана истина.
И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради... И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако. — Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно што је у души осјетила. — Раде!
Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. Уто друштво на мазгама изби на равницу. Он се трже и погледа пред себе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. ОБУЋАР И ЊЕГОВ СИН У мрачној, прљавој изби, у очи Лазарев-дана, Сеђаше обућар бедни за сниским и старим столом Кппећу брижљиво нешто.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Меланхолија код Јосифа изби сад свом силином. Седи на неудобној клавирској столици, ћути, не једе, неће да спава. Све „житејско” је у толикој мери
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светлило поче нагло да осваја. Наместо многобројних трептавих звезда као да се расу плава небесна пучина. На истоку изби пурпурни ореол. По луговима се разлеже цвркут птица, а кроз ваздух се шири дах зреле траве.
На гребену једнога блиског земљишног таласа, лево од нас, одједанпут изби густа маса њихове пешадије. Беле високе каличне бугарских војника блештале су на сунцу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Крилати Белко поче и од сопствене сенке да бежи, у траве, све дубље, и све даље. Тако и на речну обалу изби. — Гле, какво сребрно чудо!
Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци. Изби брз и жесток пљусак. Белко био је изнад њега, али није могао а да не осети страх за мравињаком, да самога себе не
ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО Једне прозрачне летње ноћи међу звездама изби свађа која је од њих најнежнија, најблиставија, најлепша. Шта ту рећи?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста. Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате прси зној потоком лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му је у три половине, пак потеже своју сабљу нагло да удари Марка Краљевића, ал’ подбаци топузину Марко, и изби му сабљу из балчака.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад прођоше Турци Лијевљани, проведоше из горе хајдуке... Кад необична поворка изби на једну раскрсницу путева у близини саме школе, пред њима се одједном створи Николетина Бурсаћ, крупна и космата
Ишао је најприје равно, а онда поче да се спушта наниже све док не изби у једну пространу дворану пуну каменитих стубова и дебелих мокрих кречњачких свијећа, које су висиле с високе таванице.
Послије много провлачења, посртања и падања, мала поворка коначно изби на излаз повише Леденице. Дубоко у кланцу испод њих сребрно је бљескао поток, уоквирен у зеленило.