Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Натüрлисх!5 или На-ну!6 или Доннерwеттер ноцх еинмал!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели: — Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те бацио. Хајде, опет ћемо даље, разбојниче један!
Милићевић, Вук - Беспуће
Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и климне главом, али га не слуша.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице! То ми је бакалин, као да га не знам!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А оно баш ништа! Тета постоји мало, климне главом некоме ко јој се јави, после гледа позадуго све на једну страну... И онда уђе у двориште весела, и очи јој
обртати главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи, па тек само малко климне главом и отпоздрави их. Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор. — Ко је? викну он из кревета.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али није приметио да се Кнегиња било са ким, осим са њим, сусреће. У њиховом сусрету она му, уздржано, климне главом а Змај јој се, уздржано, поклони. И мимоиђу се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Мој отац оставио ми је у наслеђе индустрије и пољска добра у разним земљама Аустрије“. Као честитајући, климне ми она пријатељски својом плавушастом главицом.
Ћипико, Иво - Пауци
— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Диже очи црне и крупне и леви крај горње усне му се помера у танан, једва видљив смешак. Неприметно ми климне главом, приноси путир уснама и отпија два кратка гутљаја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Никад се није руковала. „Ајд, збогом!” климне ми главом; и тек се продере на Јосу: „Јосо, оде господин. Је ли теби врабац под капом?