Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у Крагујевцу који су били затворени и посечени 86. — У Чачку такођер 78. — У Драгачеву то време посечени 60. И да су разумели да из
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу. Бугарски емигранти у Букурешту били су закључили уговор са кнезом Михаилом Обреновићем, по коме су Србија и Бугарска
У исто је време Неофит Бозвели из Котела штампао у Крагујевцу, у Србији, шест књига своје школске енциклопедије. Идуће године је учитељ Кризант Павловић из Дупнице штампао
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Иза ње смо ми, наше њиве родне, облаци нашег неба, наше самоуправљање, наши резултати и бројке... ... У Крагујевцу граду Србије, била сам ти на гробу ђаче..
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
] Под утицајем илиризма професори »Илири из Србије« читали су, око 1838, својим ђацима у Крагујевцу Гундулића и Качића. Ђорђе Николајевић, у Србско-далматинскомъ магазину за 1838.
Прво издање његових целокупних дела изишло је у Београду и Крагујевцу од 1833. до 1845; друго издање др Данила Медаковића у Земуну 1850; треће издање Браће Јовановића у Панчеву почетком
У 1831. основала се државна штампарија у Београду, која је једно време била и у Крагујевцу. Штампарија Павла Јанковића у Новом Саду почела је радити 1831, пошто је у Аустрији укинут монопол штампања. 1834.
Волтêра«, како сам вели. Вујић, прешавши у Србију, 1835. и 1836, са ђацима је у Крагујевцу играо своје комаде, и носио титулу »директор књажевско-србског театра«.
[Има трагова да су се у доба од 1825. до 1829. у Крагујевцу држале позоришне представе, и да су тај т е а т р давали месни учитељи, пречани.
Са титулом »књажевско-србског театра директор« организује представе у Крагујевцу и Београду. У Србији остаје од 1833—1839. После чини нова путовања, чак до јужне Русије. Враћа се 1842.
1835. постао је адвокат. Када се основао Лицеј у Крагујевцу, он буде позван за професора. На крагујевачком Лицеју предавао је, од 1840. до 1842, природно право. 1842.
1838. прешао је у Србију и 1839. постао помоћник секретара суда у Крагујевцу и узео учешћа у политичким борбама. До 1842. служио је у дипломатској и просветној служби; после династичке промене од
1830, када их је бележио од посланика прве народне скупштине у Крагујевцу, писао је да је то његов »прави и најмилији посао«.
Рођен у Реснику 1824. године, Илић је гимназију учио у Крагујевцу, Лицеј у Београду, а филозофију у Бечу. У првом омладинском покрету пред 1848.
до 1863). Од 1864—1870. служио је као професор у гимназији у Крагујевцу. Од 1870. био је стално у Београду. 1877. био је у српско-турском рату. 1888.
1884. отишао је у Кијево, у Духовну академију. Свршивши је, постане 1888. наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. У Ниш се премешта 1892, у Београд 1893. Умро је у Београду 18. марта 1899.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Ја стојим сав црвен у лицу. Видановић ме онда поставља за привременог, предметног, наставника, у Крагујевцу, али ми одобрава одсуство, у Паризу. Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио.
Мене је Министарство тражило у Бечу, у Темишвару, у Иланчи, у Београду, у Панчеву, само ме у Крагујевцу није тражило, где сам се, службено, као привремени предметни наставник, водио. Најзад су ме тражили као војног бегунца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Често пута се дешава, да неко доручкује у Крагујевцу, а руча у Књажевцу. — Генијална мисао! — узвикнух од чуда. Приђох ближе да разгледам то чудо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И кренух ја њему с намером да постанем војвода. Вршаји су ми у срцу били а ноге сам имао на сва гувна да стигнем. У Крагујевцу, без куршума, поведосмо с нама војску. Не видех нигде толико дивљих крушака као тада око Лепенице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
црној калуђерској мантији, пео и пузао уз разне телеграфске и телефонске бандере, и то онде поред „Шумарице“ идући Крагујевцу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Прво угуши радикалне опозиционе листове: твој »Рад« у Београду и »Ослобођење« у Крагујевцу, а чини ми се и Урошеву је »Будућност« неколико пута узапћавао.
Притисак је био грдан, апшење Адама по Крајини, Тајцића по Драгачеву, прогоњења по Крагујевцу и многа друга насиља. Пред саме изборе изађе у званичним новинама наредба на све полицајце да строго пазе да
Одмах затим чу се да је министарство дало оставку. Тада некако и ви у Крагујевцу поново покретосте »Ослобођење«, баш чини ми се у почетку августа. — Да, 10 августа. — Тако ће бити.
— Да, 10 августа. — Тако ће бити. 15 августа састали смо се први пут у Крагујевцу. Чича Данило са својим министарством био је још раније у Крагујевцу, и тога дана дође нам у скупштину само »ради
15 августа састали смо се први пут у Крагујевцу. Чича Данило са својим министарством био је још раније у Крагујевцу, и тога дана дође нам у скупштину само »ради виђења,« као што он рече. Ми смо приступили конституисању скупштине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рођен је 7. децембра у Књажевцу. Основну школу похађа у родном месту, а гимназију у Крагујевцу. 1913. Дипломирао на биолошкој групи Филозофског факултета у Београду. 1914. Одлази у рат као резервни официр. 1919.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Саду, као сеоски учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у Београду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт. Ја имам да вршим дужност начелника окружног у Крагујевцу, а ти си одређен... где оно беше, побратиме? — обрати се Душан Луки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук се — захваљујући помоћи кнеза Милоша — састао са Милијом у Крагујевцу 1822. „Али кад се с Милијом састанем“, — вели Вук — „онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што
— песме: Старина Новак и кнез Богосав и Мали Радојица од Гаје Балаћа (који је био родом из Лике, а Вук га нашао у Крагујевцу 1830), Марко Краљевић н Алил-ага од слепице Живане („која је седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као
је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској“), Женидба Влашића Радула од једне старе жене у Крагујевцу, Марко Краљевић и бег Костадин од Грује Меанџића (из Сентомаша у Бачкој, с Грујом је Вук „у јесен 1829.