Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
коцем; првобитно, он се г. коцем (магички) причвршћивао за гроб, како се, уосталом, понегде и до најскорије прошлости радило: на пример, у јужној Далмацији и
За к. залепи се Смрт, коју је баба надмудрила (ибід., стр. 487). На дивљој к. оставља се и жртва за чуму, када се магички тера из села (СЕЗ, 19, 234 ид. Првобитно можда циљ да се чума веже за к., као и Смрт у СЕЗ, 41, 487). Да к.
(БВ, 11, 1896, 49). За сејање лана везани су извесни религијски и магички прописи. У Ресави, кад сеју л., закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске
, № 68); прекрсти њоме и одвоји воду од вина (иб., № 166); њоме се прави магички круг преко кога не може ђаво (ЗНЖОЈС, 19, 148); три л. младице заустављају плуг (СЕЗ, 41 № 186).
С обзором на готово божанску вредност п. и на њен висок значај за људе, није чудо што се она чува и магички осигурава, нарочито при сетви и жетви. Почетак сетве сматрао се за празник (в. чланак Сетва).