Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да заједно у Босну бјегамо.
Као да одговара на женина забринута питања, с појила се поново јавља Ниџо са својом пјесмом: Маријано, вечерај па лијежи, а ја идем куд ми срце тежи.