Употреба речи медовине у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше спремила. Пошто му одиже главу и запоји га, запита: — Би ли још што? — Јеси ли ти то, Милице?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте... Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Жедни ли ти се?“ упита га, то толико да му нешто рече. Он трену трепавицама. Дјевојка брзо усу мало медовине у ожицу, подухвати му и одиже главу, па га зали, па наелак спусти му главу и покрије га.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни. 16 Питали неслогу: — Ђе си се родила? — Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш? — Међ Србе.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Шта му је сметало да оде, поприча са старцем, попије с њим чашу топле медовине, презалогаји по који комадић пршуте и овчјег сира? Нас четворо седимо у великој Лаушевој одаји и чекамо Дадару.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности