Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пријављивали се резервисти редом и одговарали на питања шта је ко био у кадру. Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи?
— По пет разорном гранатом. Као да су се нишанџије утркивале у брзини, пуцњи су се сустизали или сливали у урнебесни прасак, а из топовских цеви је суктала ватра као из
Темпирач лежи потрбушке, обухватио шакама лице и гледа у земљу. Помоћник нишанџије искривио главу и отворених уста блене у ноћ. И остали су претрнули. Неко уздахну и ми се пренусмо.
И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље Јанкуља, помоћника нишанџије, који се само занесе и оста збуњен на топу. Повикаше војници да се склони у заклон, и један га свуче као врећу у рупу.
Са зебњом смо ишчекивали данашњи дан. Непријатељ ће нападати, то је сигурно, јер иначе зашто би прелазио. Нишанџије прегледају и чисте затвараче, па чак и Танасије чепрка нешто око телефона. Командира одазваше на телефон.
Засу нас шрапнел од оног брдског топа, неко јаукну. Видимо како војници првога топа извлаче помоћника нишанџије, ставише га у шаторско крило и брзо стрчаше с њим у јаругу. Кажу, ударила га једна куглица у раме.
зјапиле цеви двеју пољских брзометних батерија непосредно једне на друге и питање је само секунда која ће победити; Нишанџије су прилегле на нишанске справе, а пуниоци са натчовечанским напором извлаче заривени лафет и померају цео топ.
Од тачности и брзине гађања зависе и животи њихови. — Готово... готово... — вичу нишанџије један за другим. Прасак непријатељских шрапнела потреса ваздух, а куглице праште около топова и лупају по штитовима.
Наши се гуше у ропцу, онако незаштићени, на отвореној пољани. — Ено га! — повика командир. — Нишанџије, напред! И после неколико тренутака врзина је пурњала од експлозије разорних зрна.
Шта ћеш прво да радиш? Рекох му како ћу позвати нишанџије, да им покажем нишанску тачку... — И, наравно, направи се око тебе гужва, угледа те непријатељ, распали отуда, и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Узалуд су страни извештачи, после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни 1915, ни 1941, ни
Краков, Станислав - КРИЛА
Са свих страна из гнезда покривених сувим грањем дизале се увис митраљеске цеви. Нишанџије издужене на леђима узимале су одстојање и сипале ватру из дугих реденика. Клокотали су митраљези.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу. Прича о неким нишанским тачкама које нишанџије не могу да виде. — Око топова не види се ни на један метар даљине...
На мој позив: „Ало, четврта, пета, бараж!“ — нишанџије да окину топове. Вратио сам се у земуницу. Запитао сам посилнога где је наредник. — Купа се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али и он је био осмотрио исти циљ и, пре него што му ишта рекох, командова: — Нишанџије, напред. Батерија поче да гађа брзом паљбом. Застао сам и управио дурбин у правцу места где је био ескадрон.