Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао сузе моје, горке ли сте!“ Сунце седе, данка нема више, Пусте тмине земљу огрлише; Небо ведро, а сјајне звездице Дивно доле упрле с висине.
Ћипико, Иво - Пауци
Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу.