Црњански, Милош - Сеобе 2
Петрова љубомора, према Павлу, била је нестала, као да је то неки топао ветар одувао. Ана и Ђурђе су кликтали, кад видеше успостављену фамилијарну хармонију.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сав засјењен и заглухнут, опијен млаким јутром, пустих се низ вјетар, добри свемоћни вјетар који је бестрага одувао све жандаре и њихове пријетње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
о празницима намањивао, али још боље кад је војником шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно одувао, посете месту своме родноме чинио, и кад оно од зулума његовог умре Фата, Аганова мајка.