Црњански, Милош - Сеобе 1
Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио. Оставив своја села, остављао је и све што му беше разумљиво и видљиво, да зађе у тај свет неразумљив и недокучив.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто. Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На крми се лагано окреће точак. Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Оче преподобни, мимоиђе царство земаљско, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте, изашав у Гору Свету с анђелима Богу служиш, моли се Христу непрестано за
Седалан, глас осми Подобан „Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.
и светоме, глас шести Преподобни оче, мимоиђе земаљско царство, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте и у Гору Свету изашав с анђелима Богу служиш, оче Симеоне, не престај молити се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
одбране Књажевца (сваки пети војник био му је рањен или убијен), батаљони су му били бројно слаби, а физички изнурени. Оставив у Књажевцу и на Тресибаби нешто мало посаде, он се крене за Турцима са 11 слабих батаљона и 12 августа око 5 часова по
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема. Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то
Ћипико, Иво - Пауци
— ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. Тако у говору подоста су од села поодмакли.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлијска врата за собом, оставив Мана напољу. Мане је без ичијег питања, онако по својој памети, учинио тај корак.