Матавуљ, Симо - УСКОК
— Гледајте, пресвијетли — говораше у заносу Јанко, показујући му један дугачки мач са двије оштрице... — Ово је право благо, ово је из времена крсташа! Ево му биљеге, ево и поклича!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онда он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн.
Ћипико, Иво - Приповетке
и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса и живо врцају. . . То су његове вруће жеље.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
реченици Или ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице лева Надошле славује насиља и сунце без сведока) Реч по реч примораваш себе на песму Изабрао си пут и путујеш га у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
О тај луди руб, та ивица, брид с чије оштрице се отискујеш или у раље смрти или у слуз, муку и досаду. Најзад сам горе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне. Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце.
Окреће свој мокри точак и преврће на камену оштрице. Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
османлије седла — турска седла особница — сопствена, властита остан’ ме се — остави ме остар — оштар острице — оштрице (оштрица) оструга — мамуза Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала је прва народна