Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Пупавац. — Оставите ви то мени. Ја имам једног познатог златара у Пешти, па ћу вам ја то набавити и изабрати, ем јевтино, ем лепо, што баш вреди да се не постидите.
Однео Пупавцу и показао му да види како се »у Пешти фино израђује« накит. Пупавац само рече: »Врло фино!« и упита адвоката шта кошта? — »25 дуката« одговори му он.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.
— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару? — Јест, и тек до пет дана ће доћи. Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити.
Но, преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом врати кући. од старог јурата поста млад адвокат.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце!
— Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце!
— Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Праште пиштољи. Стигле су похвале за јурише на прошлогодишњим маневрима, па су се попели Пешти на главу. А ни митрополит није изостао. Прошао је и митрополит Павао. И он је са Будимцима играо и певао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осећали су као да их више цене и поштују не само изван граница хабзбуршке монархије, него и у самом Бечу и у Будим-Пешти, када се представе као Талијани.
премештена у Сомбор, где је и сада. Године 1825. је неколико српских трговаца у Будим-Пешти основало књижевно друштво Матицу српску. Она је ускоро затим премештена у Нови Сад.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много. Ту је Шамика провео годину дана у
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео? ЗЕЛЕНИЋКА (смеши се): Јоште није, него само букти; но његов дим осећају Маџари чак у Буда-Пешти. ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине. ГАВРИЛОВИЋ: Шта значи то, господине Лепршићу?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
смертныωхъ, и то »пречишчено« »съ далматинскагω языка на Славено-Сербскій«, — као што је Иван Амброзовић, 1808, у Пешти издао »илирски« »превод« Причта Јована Мушкатировића. Вук Караџић је 1817.
Идуће, 1784, опет у Лајпцигу издао је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително Господина Георгïа Иоакима Цоликофера, при Реформатовъ обществу, немецкаго
ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743. године, Мушкатировић је свршио права у Пешти и постао сенатор пештанске општине 1778. године.
Врло уважаван и као правник и као писац и као човек, умро је у Пешти 14. јула 1809. у свом књижевном раду Мушкатировић иде за стопама свога учитеља и пријатеља Доситеја Обрадовића.
још за живота пишчева имала је два издања; њу је »са сербскога језика на илирички« »превео« Иван Амброзовић и издао у Пешти 1808.
у Угарској, он је написао један историјски спис на латинском, који се и данас чува у Мађарском народном музеју у Пешти.
у селу Керу, у Бачкој, учио је »словенске« школе у Новом Саду и Сегедину, а латински и немачки језик у Пешти и Будиму. 1780. био је на учитељском курсу код школског надзорника Стефана Вујановског. 1782.
Напустивши село, отисне се у свет. У Сегедину и Будиму је свршио гимназију, у Пешти је слушао филозофске науке, у Бечу права. Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790.
Угледајући се на Мађарску академију, коју су мађарски родољуби основали 1825. у Пешти, српски родољуби, неколико имућних трговаца и књижевник Јован Хаџић, такође у Пешти, 1826.
у Пешти, српски родољуби, неколико имућних трговаца и књижевник Јован Хаџић, такође у Пешти, 1826. године, основали су Матицу српску.
растурило. Боље среће није било ново Србско књижевно друштво, које је 1833. створио у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«.
Прва таква представа била је 1813. у Пешти, када је Јоаким Вујић са дилетантима играо свој превод Крешталице од Коцебуа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ако су све таке, то је крај света. ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у Земуну, у Пешти, или у Бечу на воспитанију. Да се чудиш, мајка, како су слободне.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Дође он једанпут тако у сељачком перју у неку страшно отмену кафану у Пешти: једва га пусте унутра због блатњавих чизама! Седне лепо, момак Дунђерски, и наручи пивчугу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисам још очекивао војничку побуну, мислио сам да ће почети, као у Пешти, у радништву. Преда мном, једног мајора силом скидају.
Ако покушам да пређем границу, код Сегедина, ухапсиће ме. Ја онда питам железничаре како је у Пешти. Веле, тешко је. Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Два дана су остали у разговору и постали пријатељи. Идуће јесени он није гонио свиње по шумама ка дунаву и Пешти. Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре, виче и тражи правду и слободу
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу. И, дабоме, нека књижара: зашто да и Земун има оно што Београд нема?
Било их је не само у Букурешту него и у Пешти и Бечу, и у Видину; не само у АустроУгарској него и у Италији и Француској, и у Турској.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Име Хуверово слави се данас и у Бечу, и у Пешти као и у Белгији. Земља, која је огрезла у материјализму, није у стању да развије онај дух који је Америка показала за
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Објављена у Давидовићеву Забавнику 1819, 204—5; потпис је онде: В. у П. 1718, што свакако треба да значи: Витковић у Пешти, а година је погрешна, м. 1817.
241). Песма је први пут штампана у Летопису Матице српске 1842, књ. 56, стр. 47—62, са ознаком да је написана у Пешти, августа 1841; прештампана је у збирци Босиље, Будим, 1843, 103—24, одакле је узет текст за ову књигу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Главни књижевни центар налазио се у Пешти, у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пет месеци иза тога, ја се нађох у Пешти. Заузимање мојих пријатеља, мога драгог професора Чубера и моћна реч мађарског министра-претседника, грофа Тисе,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра се заснивачем српске прозодије, а „Опит настављења к
Јован Суботић (1817–1886), песник и политичар, рођен је у Дубановцу, умро у Земуну. Завршио је права у Пешти, докторирао филозофију и правне науке.
Завршио је права у Пешти, докторирао филозофију и правне науке. Био је адвокат у Пешти, уредник Летописа Матице српске, цензор српских и румунских књига, књижевни критичар, антологичар, састављач уџбеника,
Јакшић (1832–1878), познати српски песник, сликар и боем, рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина Данила), на студијама у Бечу упознаје се са
века, рођен је у Баји, а живео у Сомбору. У детињству напушта богословију у Сремским Карловцима и уписује права у Пешти. Био је члан Преоднице и питомац Текелијанума, затим судски бележник у Баји.
Стеван В. Поповић (Чика Стева) (1845–1918), родом из Старог Бечеја, школовао се у Сремским Карловцима и Пешти. Био је питомац и касније управник Текелијанума, управитељ српске школе у Будиму, као и надзорник Бачко-будимске
У Пешти је, између осталог, објавио дело Школа и живот, уређивао педагошки лист Српска народна школа (1870–72) и Радован (1876.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сека је сад једино дете у кући, јер је Риста већ трећа година у Пешти, у школи за машинске браваре и фабричку праксу.
” Риста мајстор Костин, наочит, уљудан, употребљив на најсложенијем послу, остаде у Пешти у фабрици никланих предмета.
Ристани мило. Кад се путник вратио, имао је шта да прича: „Много Мађара! Нисам знао да их је толико у тој њиховој Пешти. Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако. Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси.
На Паулино место је дошла друга Тотица, старија жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на госпојицу Јулицу, коју она због тога много воли.