Јакшић, Ђура - ПРОЗА
оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Наше је село са Немцима измешано — а Немци су наши питоме нарави, блага разума... Пред нас су излазили с белим крпама, а пред Маџаре, као пред једноверну браћу, са литијама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица. Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству. Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта.
Африка
да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне, лене и наге, покривене мушицама, да шетају!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Само четири деценије касније, Александар Вучо (1897—1985) ће створити нови, супротни тип дечјих јунака; од питоме и послушне дечице неће остати ни трага ни гласа.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
су, опет, најчешће поручивале Дјеву с Младенцем и свету Петку, па би се на благочестивој икони нашле овјековечене и питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати како јој се зове ћаћа и матер,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ Отаџбино, мајко моја, И дедова мојих славни', Докле стижу крила твоја И питоме твоје равни? Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје.
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Дођи! Час је куцн̓о! Ко у срећне дане Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како би, дакле, било ту живити да су нарави они[х] људи питоме и да међу њима закони, правда и просвештен разум царствују и њима управљају!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И свуда кроз сенке, дивље и питоме, које су се мрсиле око колена, заплитале стопала, и мирисале. Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИX ТИБУЛО Пред хладни Венерин кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен застаде немо, И чудни гледаше лик.
Дођи! час је куцн'о! К'о у срећне дане, Поћи ћемо сами из досадног града, Поћи ћемо сами у питоме стране, Далеко од људи, далеко од јада.
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Све су супротности измирене, све ратујуће мисли питоме као птице на длану. Оно што је некад парало и рањавало унутрашње стијенке, излизало је своје бридове, отупило своје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре. Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али наједном из тога стања отрже је брзина пароброда, заселци и питоме баштине што за њом заостају. Још једном, на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије. То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира.
Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут. О грозна Свирало која пресађујеш влати Из питоме долине на литицу што пламти!
Петровић, Растко - АФРИКА
да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне, лене и наге, покривене мушицама, да шетају!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
девојака и од цвећа свакојака: »Од селена и од калопера, Од босиљка и од трандовиља, Од кадиве мале и велике И од оне питоме ружице«). Такво место т. објашњава податак из околине Бјеловара: »око 1860.
Ћипико, Иво - Пауци
—Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола.
Било је то пошљедње љето пред његову смрт. Сјећа се јако добро. Неко у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца.
Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо; са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли
А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој” .— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад би ојачао, поново би прелазио Дрину, упадао у питоме жупе и богата села, убијајући, силујући и пљачкајући. Није односио злато, накит, драго камење, скупоцене тканине и
Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он? Шта се ово догађа с овим светом? Али није. Мало му је било што се и сам закликтао (шта је ког врага
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Е, тако и ти разведри анђелско лице, И буди срећна у дивљој и пустој страни Кô плави цвет питоме љубичице, Стрпљењем својим што себе штити и брани! 1882.
Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882. НА ДРИНИ Кроз тучна поља и питоме равни, Срдитим током, у недоглед тавни, Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!
1883. ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.
Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све!
5. Тамо, где Дрина кроз питоме стране Са бурним током орошава цвеће Жалосна врба где савија гране, И бео лелек на спрудове слеће Потражих мира.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!” — „И побеђују нас бољом културом — ваља признати“.