Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја. Још натрпа озго дрва, да добро сагори.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту пре, кад је оно Срета ишао у Београд, а онај обешењак Мићин сакрио се за дирек, па пишти у кључ. Сви поскакаше, и сам начелник скочи! После се само вратише — и начелник се врати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сунце је тек било почело да залази, а Божич је био заспао. Почео је, кроз своје шкрготине у устима, да пишти. Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и упечатљива поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по обалама и пропада. Забога, да се скупимо и дамо штогод на сиротињу. Није право да изгине.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти! Ох ајдуче, да л' те тишти? Зрно стиже, Ето ајдук паде ни се диже, И њег' лоша копца снађе — Ту за облак месец
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко пишти и чује се далеко, далеко... Данас била недеља, а мене једва отргли са свадбе. Комшија Трајко жени сина првенца.
А са свадбе једнако оро. Почеше пушке. Испрва тиха, дугачка и монотона песма, па после бржа, веселија... А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више.
Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: — Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило и пожар се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна.
СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сиђем у башту да га сачекам: бакута му, наиме, послала по мени славско жито, кад чујем нешто пишти. Окренем се лево, окренем се десно и угледам госн Сулета, замаскираног у трави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нешто прескочи... Чини ми се никад краја овој јурњави, а батерија као да одмиче испред нас. Ваздух пишти као фијук оне гранате, сагибам се, сада ће... сад... Нерви су као струне, и, преда мном, наједном испаде батерија.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази. Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце ? ... Знам, знам, дикане мој : тешки су то боли.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче:
“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?
“ Лагаше је док је преварише, Па узеше нејаког Јована, Узеше га, па га одведоше, Одведоше, па га погубише. Пишти мајка и дању и ноћу И проклиње цара и дворане: Што узеше нејаког Јована, Што узеше, мајку преварише, Узеше га, па
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти И фијуче око сниских плетарица, па се понесе дале, преко горе и дубраве, не знајући ва станак ни препону...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Целом је свету познат чувени ветров оркестар У коме свира пруће и пишти голи честар. Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и вечног пролажења.
ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА ...Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена. Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви пишти. Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица.
очи као сито, зуби као срп, главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше. Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја мајка, неумитна Богородица, па пита: „Што пиштиш, Петре, од земље до неба?
“ — Пиштим, вели јој Петар, сретоше ме анатемњаци, па ми снагу строшише, кости поломише, а крв попише!“ — „Не пишти, Петре, не цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се
бијело, говорећи му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту ћеш наћи велики бор, и под бором тророги кам из којега пишти вода као суза; ископај испод камена толико дубине колико је он висок, па ће ти се отворити обла једна џара са
Они код куће опазе издалека рибу, ђе дијете у зубима носи, и ђе риба вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане ћешити и говорити да се не боје, јере је то сјен ђетета, и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
све ближе и јаче, чује се силна свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају. Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је мокро и тамо где је његова рука, али баш од те руке није могао да побегне, њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки, крв је линула, у мраку су
Кукавице их спевале. Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог села: „Помози нам, горских смрека мајко! Тором — вуци, време — наопако.
прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена, Гласом женским пишти из мог села: „Помози нам, горских смрека мајко! Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
једне: И моје груди за животом жедне, К'о ти за уљем; мој дух, сваке ноћи, И сваког дана, и свакога часка, Пуцкара, пишти - али тога гласка Нит' чују, нити могу му помоћи... В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Иако су три човека покретала шмрк, исцрпеше из бурета само малу количину воде. Док су они тако радили, поче буре да пишти.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али то командант не види и понова пишти: — Шта чекаш, свињо добошарска?! Такт, јолпазе! А он отире прстом зној с чела, отреса га журно поред себе и брише о
валах... аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр... И он прави покрет руком као да нишани.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти. Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.
У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти... Срце се стегло, следило: окаменило се...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(Песник се клони блиставих акорда, У трубе он дува, туче по добошу да све пишти. Испрекиданим реченицама подиже народ.
Краков, Станислав - КРИЛА
ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече.
своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу крај њега, и како нешто страшно трешти и пишти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Предмет сваки на ме зјаје, Једна страст ме другој даје. Душа клоне, серце пишти, И ја не смем казат гди ме тишти. Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме пленила, Ал' све всује,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Отвори, по Богу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Све тутњи у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
среског писара, једног преисподњег клипана, који личи на петла, а иначе је нитков и лопов првокласни, те цео свет пишти од њега...” ВИЋА (плане и скочи): Молим, ја не дозвољавам да се чита то писмо. КАПЕТАН: Ехе!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ју, а шта је то? — Што га питаш шта је; то је извесно каква стонога, ако није што још и гадније, — пишти стрина. — Шта је то, кажи ми одмах шта је то? — навалила мајка на мене, не би ли изгладила увреду.
— Квадрат од хипотенузе раван је збиру квадрата од оба катета! — Ето, ето, кажем ја да је то нека стонога! — пишти и даље стрина, која због те тешке увреде све до своје смрти није говорила са мном, живећи у дубокоме уверењу да је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти. Или је то јаук. Гр-р-ру! Неко стење. Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја!
Задржао се још на хладовитим падинама, са којих отичу потоци и натапају наквашену земљу, која пишти под ногама. Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се.
А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама отпадају и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па извади ноже од појаса, удари се посред срца жива, мртав паде на земљицу црну. Рајко паде, Маргита допаде, пишти љуто, како змија лута: „Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље остависте!
“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани, куме, стани, стари свате! Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите
благо“, по томе би он био као некакав револуционар у односу према цару, али што све уставља себи и што од њега пишти „љута сиротиња“, — то га приказује као разузданог феудалца, као кесеџију, разбојника.