Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Престане л’ певат ветар, то почне плакати киша: Еол и Плувије ту кнезују редом навек. Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан.
Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл.