Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видевши у огледалу, великом као капија, зидове, као млеком опране, позлаћене; таваницу, пуну белих анђела и пастира, са задигнутим и приденутим сукњама, тако да им је за тренутак видео ружичаста
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
За главом јој од бисера лале. Ја јој дадох коња провађати, Она коњу тихо говораше: “Ој дорате гриве позлаћене, Је ли ти се господар женио?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вертеп је минијатурна црквица, направљена од шарене или позлаћене хартије, која има два торња и у сваком по звонце. У њој је инсценирана „пољана травна, зелена као пашњак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
она туровина; онда морав фес, па трамболос, у руци бројанице, дуванкеса позади за појасом, пачалуци шака широки, копче позлаћене, на ципелама боцкасте капне. Па иде он и лепо се угиба онај патос под њим, и ципеле му шкрипе: шворц, шворц, шворц.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ерехтејон је добио своје позлаћене прозоре и врата Партенон своје дивне скулптуре, Фидијине руке; оне су долетеле овамо из Лондона у тренутку када је
Наста тишина. Чуло се само куцкање часовника који је стојао на камину управникове собе. Од позлаћене бронзе, а начињен од руке Прадије-а, он је претстављао Уранију, музу астрономије.
Већ сам их натакао, и уверавам Вас да кроз та стакла људи изгледају као статуе од позлаћене бронзе. А сада је време да пођемо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо.
Браћа сеју врло миловала, сваку су јој милост доносила, најпослије ноже оковане, оковане сребром, позлаћене. Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш
токе триесторе на мојијех тридесет хајдука, и начини тридест челенака на нашијех тридесет калпака; сваке токе да су позлаћене, моје токе од оке четири, — оне да су од сувога злата, и у њима три камена драга, нек се знаду токе Мијатове?
под гр’оцем, у њем има двије литре злата, забурмано, па се одбурмава, те њим Влашче пије вино ладно; па обуче токе позлаћене, опаса се мукадем-појасом, а за појас двије пушке мале: у златан су калуп саљеване, а међу њих јатагана златна; а на
Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане; а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине.