Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Натан пророк, дајући Давиду цару да позна богомрско и неправедно дело које је он учинио против Урији, каже му басну сиромаха чловека и његова јагњета.
земље своје и не тражи далеко од себе даже до самих најодаљених граница прогнату и сакривену истину; који не иште да позна оне који га окружавају, и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати —
По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала. Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се
Миш чује, притрчи, види и позна благодјетеља свога; не отлажући времена, почне гристи мрежу и мало помало прегризе једно уже.
паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна.
Нека трпа, нек' се чини будалом, нек' не штеди своје сродне и пријатеље само за угодити нама, — то ми хоћемо. Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша?
Људи, бојећи се да он не збаци њиховог бога, шчепају патарице и почну ти га уздуж и попреко, док позна које, кога ли носи.
Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу. Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било да је послушао магаре и да му је помогао.
свак себи може ласно наравоученије вообразити, сиреч: да ништа не почиње пре него добро размисли и позна како ће докончати.
Богат и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом кратком животу имати може него
од детињства обикао и које су му се чрез дуги обичаји у јестество претвориле, нипошто за будалаштине не држи, а кад их позна топрв у другима да су такове, пак их после нађе и у својеј кући, онда се истом освести, пак начне викати: гони и терај
Неразуман и нерасудан највише се на несрећу тужи, а неће да позна да сва та несрећа ништа није друго него његово невниманије и неразумије.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дозове одма Петра Ичкоглију, базрђанбашу, с којим се врло пазио, који позна да је отрован и који заповедила му се даје млого благо млеко и од патке крв и друго што је базрђанбаша знао употребе,
) Еле по малом отпору збег раскопају, и, што су нашли казанчића, санчића и котлића, свак своје позна и поврати. И одонда су већ престали беспослени буљуци по нахији ̓одити; док веће и турски судови по касабама се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. — Ја бих прво попу подвикнуо!... Он први треба да ме позна! — рече Маринко. — Не, не, не!... Крви нећу!... Ја хоћу човјешки!
Он је добар човјек и ваљан попа. И ја баш волим што је он таки. Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити... А реци ми како кмет Јова? — Ко?... Он зар?... Он ти мисли онако као и поп...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти никад не позна тај пут вијугави, Пут којим извана доводи унутра, И којим све мора да се врати сутра; Као цвет у мору, у мени се
Као да је само моје срце хтело Да злурадо позна дан који те оте, И та нема патња да постане врело Моје величине и твоје лепоте.
Каква химна срца, та реч неречена! Та реч што не позна беспућа ни блудње! Кад тишина збори место нас, реч њена Има сву чистоту сна и болне жудње.
Летописи кажу: Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез...
И Мефисто позна то непознато осећање равнодушности које никада није имао ни Бог ни Сатана, и које је само осећање Човеково.
Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна. Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш!
Већ се хвата мрак. У даљини опазисмо нека кола. Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је. Уједанпут пљесну рукама: — Мара! — Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.
Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут! — Шта? — рече Аксентије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера? — чу се и по други пут глас, и гђа Сока позна глас Габриелин. — Неће, неће!... На ланцу је под амбаром. Извол’те слободно! — одговори гђа Сока.
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!« Прошло и »сиротињско лето« и настаде позна, влажна и мочарна јесен. И Митровдан је ту, тек што није сван’о.
И позна јесен има своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око бáнка и зáпећка; јер сво ћеретање и кикотање концентри
Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира! Е, ко, ђаво да позна!.. Ето у томе је сав њихов кумст, и сва моја несрећа и малер. — Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Познају сви њу и њихову кућу. И зато почне да се склања, крије од варошана да је ко не види, позна а у исто време да пази на њега да јој не измакне.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко чита све, чуди се како Бабоња лепо ради, пише латински као Цицерон. Марко одмах позна куд Бабоња циља — да процес задуго траје — ін інфінітум. Зато ће он опет гледати да тако не буде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је на свету неког, свога. Сад ће јој се чинити да би могла да га сретне, кад буде ишла улицама Кијева. Да позна, издалека, његов ход, момачки, а старачки, у који се штап његов уплиће, као нека трећа нога, али који је брз и чврст,
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ко позна ум Господњи, или ко му саветник би, чиме све врши наше спасење, јер је из њега и у њега све, коме слава на векове
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. Госпођа Сока плаче, а ништа не говори.
И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду. Мисли се, па устане да види. Тек што на врата, а ето Шамике.
Пре него што Же даље, види да је јака кућа. Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. — Добро дошли, господин фишкал! Драго ми је, изволите унутра. Ово је мој син.
Чује се глас гитара. Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.
Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере. Пред вече дође кући. Не може да вечера. Отац позна његову промену; пита шта му фали. — Ево добио сам писмо од Полачека. Чита писмо.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та позна, усамљеничка вечера у јединој отвореној кафани јединог месног хотела, у ствари, обичног свратишта с три собе на једином
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту, живећи у чистој народној средини, имао је прилике да изблиза позна народни живот, да проучи све народне потребе, и измери све зло које долази од незнања и беде.
старе споменике, али у интелигентној љубави према Србији он је посматрао и описивао цео живот у земљи, трудећи се да позна »праву својственост народа, његов начин мишљења и чувствовања, његов прави карактер«.
« Вук Караџић напада »вишу класу«, вели да су »умотворине нашијех ученијех људи такове да им се свак ко их позна мора смијати и жалити народ што нема према себи ученијих класа«, и велича народне песме као »вјечно благо и украшеније
Његово формално, више дескриптивно знање српскога језика није му више било довољно, он је осетио потребу да тај језик позна научно, на темељу историјске граматике, зато је читао старе српске споменике, још од двадесетих година скупљао србуље,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина. Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Коњик ближе — ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога што с' држи коњица,
Дође ближе, шапну: „Ко је?“ — „Ја сам, ја сам, злато моје!“ 115. Сад тек позна цуру виту, За ручицу па је вати: „Мина, Мина! окле ви ту?“ — „Пст!... не збор'те, чуће мати!... Брже, брже!
иди, за дуго не било, Срце Ајку није преварило: Тамо она нађе сунце своје, Тамо лежи њезин Радивоје; По саруку позна га велику, А још више по јуначком лику.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Димитрија напреже сву своју снагу и крикну: — Аууу!... — Крик беше ужасан. Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих.
Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох. Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: — Хоће Мита да нам умре! — Е...?! — Јест.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног чловека позна, брата свога! Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца!
Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца! Како он дође под шатор, царица и њега запита: — Јеси ли ти однео воду од мене?
Дошавши до оба брата окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико хуке, него она
аршина и осам волова што ће кућу возит, а мени да направиш и ово лијево раме да буде као и ово десно, да ми се не позна да сам грбав. Краљ му одмах све то нареди. Пошто Грбо прими све и направи му се раме пође на пут.
У истој тој кући нађе исту ону дјевојку што ју је снивао једанпут, и одмах је позна и врло се обрадује. Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса.
Једно јутро седећи у дућану угледа једнога сиромаха, сав одрпан и подеран. Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг. Сврати га на дућан и понуди га да сједне.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Оно је нужно, а ово не само излишно, него и шкодљиво. СВЕТОЗАР: Али кад муж не зна да се жена бели? СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може? МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које заједно стресе крајем дана Одлучна, блага рука баштована.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна. Ко га не позна одмах би рекȏ „Ова је крава веома ружна!“ Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!
Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ 41 ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ
Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас! ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само
мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест јерес је овде у праву догађа се
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао? АГАТОН: То се не казује; то се онако позна. О, имам ја за то добар нос. АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити? То је глупост, то је ваша измишљотина.
То је глупост, то је ваша измишљотина. Ни по чему ви нисте могли тако нешто закључити. СИМКА: Е, па позна се то, господине. Ето малопре кад смо с њом говорили о томе, поцрвене дете као кувани рак.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сељак позна глас своје краве па брже-боље дотрча да види шта је. Кад виде да му се крава заглибила, рече: — Но, ту мора да је сам
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не треба ти ни да се мучиш, само зини... Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље.
А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор. Тамо је позна, јесења вршидба. Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло. Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИ НА ЦРКВЕНЦУ Преко жутих поља гледам тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост своју овог дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја. Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине. Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна. Сва три су Мушовића, змије љуте...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе.
— Тешко је добро видети, а ласно га је познати. — Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад.
— Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца.
— Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води. — Вријеме све направља. — Дан за ноћим’ ходи, а ноћ за даном хрли.
Пошто човек отиде, онда се тек позна да је ждребац манастирски, и да је поштени крадљивац преварио архимандрита. Оправио посао као Петроније на Браићима.
Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда старац рече: „Добро, да видим и ја.” Па изиђе у коњушницу, кад тамо, а коњ није ни такао. Старац позна да трава није накошена онако као што је он казао; за то одмах испрати шуру неугошћена да иде од куда је и дошао.
” Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
Сутрадан дође царски син са женом у лов, она | одмах позна своју сестру по хаљини, покупи сву парчад од ње те однесе маћији, и нађе свога оца код куће, он се врло обрадује кад
отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али ждријебе позна да то није онај танки глас лисичин, па му не шће отворити, а вук кад то види, сакрије се за сјек од кошаре.
Дошавши до оба брата | окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико уке, него она
“ Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: „Ево оца! ево оца!
“ Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: „Ево оца! ево оца!“ Како он дође под шатор, царица и њега запита: „Јеси ли ти однео воду од мене?
ко је и оклен је, и шетајући се с прове на крму упази ђевојку исписану на крми и старицу једну на прову од брода, и он позна своју једину шћер и ње бабицу, што су им Турци заробили, али ни он од велике радости није се могао увјерити, већ
“ Али га она не ћедне ни слушати, већ узме прстен и позна име ње и ње мужа. Како се њој тада учинило, како ли се срце било окаменило, кад прстен овај виђе; али се опет устрпи и
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер ко послуша речи, а не чини заповеђено му, такав је сличан мужу који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се и оде и одмах заборави какав беше.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи.
Из овога нек свак позна каква је ствар да дете чује и чита оно што није за њега. Ја би[х] му одговорио да евангелије учи; ко хоће да угоди
И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања. Ја, како сам мало повише казао, био сам сасвим
што на ползу општества учинити, какве новине уводећи, а старе обичаје уништожавајући, ваља да добро народу даду да позна да је то његова права полза и да се с њим добро мисли.
Свемогућ је један владетељ у свом народу кад народ савршено позна добро намереније свога вла-детеља. Стари обичаји народа имаду силу вере и зако-на и како ко почне у њи[х]ове обичаје
Много га је и мучно га је сложити, како си сам рекао. Зато ваља с њим тихо поступати; дати му да разуме и да чисто позна ј шта му је полезно, шта ли није. Познаће једанпут, познати, ако и касно.
Мало ће се ко после двадесет година покалуђерити, кад себе позна, а навластито кад сазна шта је монах, шта ли се од њега изискује.
Дати му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами
Правда и истина може ли православију бити противна? Време је већ да народ позна да су црковни оци људи били и да су | у многима стварма погрешили. И није се чудити.
и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.
Рад би[х] или да је ко други, пак на част му младеж, или, ако је он, да ме како не позна. Како се служба сврши, а он ти управ к мени, који му се као стидљива невеста и невешт начињах.
„Не само | обиталиште“, одговори благи и добри господар, „него и трапезу с нами нек има, док се овде позна и намести.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се позна!... — А каке су оно тице што лете тамо амо над водом? Онакијех нема у Зврљеву!
Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука као у свијем Срдаревим причама.
Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек
— Главна је ствар: част. Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.
Цонтрону пак није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока... И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн.
— угледа Ђорђа, како још увек седи на степеницама, и настави да јаше према њему. — Твом унуку неће да се позна ако мени дате неколико ари од великог шљивика. Ту бих кућицу направио, па бих нашао неку жену, да и мени овако заплаче.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази.
Летописи кажу: - Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез...
Али он не беше више онај исти; и сунчане обале веселог и страсног Јонског Мора није могао да позна! Болно, он стиште очи и погледа у се. И, гле!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Погрешку сам поздно грдну позна, безрасудно наше заблуђење и што важи име свемогући; - гроб је отпрт наше погибије!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ раздерем се ја, „отварајте или ћу све поклати.“ Она не разуме и само виче „ко је?“, „ко је?“ јер не може да позна мој глас. Таман ја да кажем комите да бих заплашио, кад опет надахнуће: Ла цлеф не марцхе паѕ“, кажем ја.
А кад наиђу Шумадинци, само кад позна Србијанце, он се умерава, па му се оно уздржано узбуђење јасно на лицу распознајте: „Наша фајта“, примећује он више за
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На старчеву лицу као да се породио трачак наде. — А како онда гласи твој одговор на то питање? — За некога ко ме позна као ви, мој оче, мислим да се мој одговор да лако предвидјети: бога у исти мах и има и нема. И добро је што је тако.
При његовом свијетлу видјели су се они блиједољубичасти цвјетићи, слични различку, које он и добро позна и не позна никако, јер им не зна нити им је икад чуо имена. О, када би им само знао име!
При његовом свијетлу видјели су се они блиједољубичасти цвјетићи, слични различку, које он и добро позна и не позна никако, јер им не зна нити им је икад чуо имена. О, када би им само знао име!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече. У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.
Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге. Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... Затим узе оружје, те раздели свој тројици.
Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље. Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.
или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба. Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
благо ко му кћер прозна, а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.
Див се још више зачуди толиком јунаштву и уплаши се. Одатле крену даље и дођу у пећину. Ту нађе све осам дивова и позна се с њима.
аршина и осам волова што ће кућу возит, а мени да направиш и ово лијево раме да буде као и ово десно, да ми се не позна да сам грбав. Краљ му одмах све то нареди, а Грбо пошто прими све и направи му се раме, пође на пут.
Онда старац рече: — Добро, да видим и ја. — Па изиђе у коњушницу. Кад тамо, а коњ није ни такао. Старац позна да трава није накошена онако као што је он казао; зато одмах испрати шуру неугошћена да иде откуда је и дошао.
Али ждријебе позна да то није онај танки глас лисичин, па му не шће отворити; а вук, кад то види, сакрије се за сјек од кошаре.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути и да ће се она за све бринути.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дучић је касније мењао стих и удаљавао се од парнасосимболистичке поетике. Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између бића и ништавила.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ШТО СЕ КАСНО УВИЂА (По Жан Полу) Сладости меру праву Свако је дознати рад, И дозна, — Али кад? Тек у времена позна, Кад више није млад. Па њему кад не вајди, Другима збори тад: Слађи је дуги нâд Нег’ кратки изненад.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају
одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си што
ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И ципеле су му свукли, лице му је накажено, не може да се позна ко је, али се види да је неки Европејац — можда какав Енглез, можда Маџар, а можда и Пољак...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Само сакри јаду трага, Та сакри нам вај, Немој да те позна драга Да си уздисај. „Не брини се, неће знати Да сам мученик, Кад обучем свилно руво, Приденем му слик,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди! Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије!
обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот! Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах...
Бојић), да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним плодом мога труда, и да позна радоснаја мајка: да је синак за њу рад умрети, баш да има хиљаду живота.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко? Зар нас познајеш? РАДОШ: Ај, ђецо, остарио сам, врло сам
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот! У мени драж сва је.
И топло ми је у том предвечерју, Док ступа позна јесен у паперју: То твоја душа шуми и мирише. Х У теби ми је младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење,
полугласно, Очајно презрење свог властитог пада, Кад прљава душа ничем се не нада, И бол на њу пада као киша позна. Рашчупане косе, раздртих рамена, Бићеш свакодневна слика ситних жена. Опроштај ће доћи кô пресуда грозна.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала,
развој водио је ка промени стиха и згушњавању слика испуњених дубоким трагизмом а протканих хришћанском симболиком. Позна књига Лирика (1943) представља сам врх српске мисаоне лирике у везаном стиху.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.
Ћипико, Иво - Пауци
Испод сеоских кућа причека га Илија. Позна празна парипа, па ишчекује. Не зна што би од њега. А кад стиже, упита га гдје му сијено.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Не допуштај - о друже нежни! - у храму душе младе Да твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост у горки само јед Отровом
с тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену. Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био.
Јер он га за ухо узе, Гордећ се оваквим ловом, и прâво да позна стање, Судници поведе њега, да узме на саслушање. Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер сам се бојао да сутра он, покојник, по мојим очима и устима, то не позна. Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Било је то једног септембра месеца, пред крај већ, кад је позна јесен на прагу, и кад је вече као ноћ. Још је то после подне наишла и олуја и јака киша, и небо се није рашчистило.
„Контрола хоће да нас изненади.” Али госпа Нола је одлагала излазак још, јер је настала тмура позна јесен с непрестаним хладним кишама и ветром. Ходала је дакле само по собама.
Хајдемо. Пролеће, и укрштени ветрови: млаки, хладни, топли, јаки, умерени, слаби. Тису не може човек да позна: гони енергичне и брзе таласе, и на изврнутој води показује све боје, од тамно блатаве до пенушаво беле.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ На ту тему сећам се само једног одговора, који је гласио: — Кад човек нема прилике да позна кога другога, није рђаво, од дугога времена, да позна самога себе.
једног одговора, који је гласио: — Кад човек нема прилике да позна кога другога, није рђаво, од дугога времена, да позна самога себе. Најлакше човек може познати само га себе на огледалу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна. Био је то један од оних дората без белеге, каквих је само у нашој батерији било око педесет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо!
Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер. Како виђе, позна господара и под њиме од мегдана ждрала, па потрча низ високу кулу, па потрча, а из грла викну, викну слуге, набрекну
Не вјерује Сењанин Тадија, док не виђе сабљу Куничину: позна сабљу Хасан-аге Куне. Дигоше се до огња живога, ал’ спавају око огња Турци.
Гледа Хајка из зелене траве, често гледа под Кунор планину, ал’ се прамен запођеде таме а од паре коњске и јуначке, позна брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да буди, већ прољева сузе од очију по образу
Кад то виђе Фочић Мемед-ага, одмах позна да горе уради, и одмах се бјеше покајао, ал’ се веће доцкан покајати; већ повика дванаест делија, и Узуна, свога
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Аха, то је неко кога наш Зељов позна! — досјетих се ја. Чујем, изишао и мој стриц, разговара с неким, па се и ја довучем до малих вратанаца и вирнем напоље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А међер, онај његов смок у тај пар згодио се је био онде на близу у оној планини. Дочу вику, те позна свога господара по гласу му. Прући се кано џилит, тим часом допаде онде к своме господару и курталиса га из њиних руку.
Ето ти после тога напокон та му Дина кћи оде шетати се у град да се позна унутра с женами и с девојками. Оде и у господске Емореове полате.
« (С беседе му и с одела га позна да није ондашњи човек.) На то јој Исус не одговори по речи натраг, него лепом речу заустаља је да не иде скоро од њега