Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.
Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине. Богат, фини младић. Опет играју „даменвалцер”. Шамику да покидају. Приђе к њему госпођа Лујза.